LJUBIMAC GROBARA SE ISPOVEDIO: Platio sam za sve, Bog mi je otvorio oči! Imao sam 100 grešaka u minutu

Dugo ga nije bilo, malo ko je znao odgovor na pitanje, gde je i šta radi Simon Vukčević. A onda sasvim iznenada stigla je vest da trenira u Podgorici sa fudbalerima Budućnosti i da namerava da se vrati fudbalu. 

Bivši fudbaler Partizana, Sportinga iz Lisabona i Blekburna važio je svojevremeno za jednog od najtalentovanijih igrača u Evropi, ali je potom usledio strmoglav pad. Nikada nije napravio karijeru kakva se od njega očekivala. U intervju za Dnevne Novine priznao je da je pravio ogromne greške. Njegova emotivna ispovest može da posluži kao dobra lekcija klincima koji dolaze.

- Nisam napravio samo jednu grešku, non-stop sam pravio greške. Bio sam arogantan, izgubljen u tom svetu koji je inače izgubljen, samo me je zanimala pobeda. Uče vas da steknete slavu, novac, poštovanje - sve sam to video u životu, a to je čista glupost. Nisam mogao da sedim sa nekim ako me ne hvali, nisam mogao da zamislim da me neko ne poštuje, da neko kaže nešto loše o meni. Umislio sam da sam neko i nešto, ali onda mi je Bog pokazao kako stvari stoje, otvorio mi oči. Morao sam da platim zbog prethodnog načina života i ne žalim nijedne sekunde - izjavio je Simon Vukčević za Dnevne Novine.

Govorio je i o problemima savremenog fudbala.

 - Današnji fudbal je veštački, a ljudi su bez emocija. Nama je emocija strast, a strast je teško ropstvo. Igrači su pod velikim pritiscima, mladi takođe. Nemam nikakvu nameru da ostavim sport, ali gledam na sve drugačije.

Simon Vukčević je sa 20 godina igrao na top nivou. Bio je član Sportinga iz Lisabona.

- Sve je to maska. To ne ispunjava čoveka. To su dve sekunde, daš gol, slavlje, ali brzo sve prođe. Nisam umeo to da cenim, bio sam nezahvalan. A mnogo su me voleli u Lisabonu. Nisam mogao bez kačketa na ulicu, ogroman pritisak na svakom koraku... Godilo mi je sve to, ali isto tako i škodilo. Mnogo više...

Iako će karijeru nastaviti u podgoričkoj Budućnosti, Vukčević više nema sportske motive.

- Ogroman pritisak je bio, nepotreban, a to je daleko od najbitnijih stvari u životu. Mislio sam da je fudbal život i takav način razmišljanja me je doveo praktično do ludila. Nervirao sam se na treninzima, tu nervozu prenosio kući... Onda sam upoznao oca Joila, ispovedio se, pročitao Sveto pismo, Jevanđelje i pronašao sve odgovore. Tu se moj život promenio. Cilj mi je da budem bolji otac, muž, brat, prijatelj... Samo je to na kraju bitno -  zaključio je Vukčević.

Sve najnovije sportske vesti možete da pročitate OVDE.