ЉУБИМАЦ ГРОБАРА СЕ ИСПОВЕДИО: Платио сам за све, Бог ми је отворио очи! Имао сам 100 грешака у минуту

Дуго га није било, мало ко је знао одговор на питање, где је и шта ради Симон Вукчевић. А онда сасвим изненада стигла је вест да тренира у Подгорици са фудбалерима Будућности и да намерава да се врати фудбалу. 

Бивши фудбалер Партизана, Спортинга из Лисабона и Блекбурна важио је својевремено за једног од најталентованијих играча у Европи, али је потом уследио стрмоглав пад. Никада није направио каријеру каква се од њега очекивала. У интервју за Дневне Новине признао је да је правио огромне грешке. Његова емотивна исповест може да послужи као добра лекција клинцима који долазе.

- Нисам направио само једну грешку, нон-стоп сам правио грешке. Био сам арогантан, изгубљен у том свету који је иначе изгубљен, само ме је занимала победа. Уче вас да стекнете славу, новац, поштовање - све сам то видео у животу, а то је чиста глупост. Нисам могао да седим са неким ако ме не хвали, нисам могао да замислим да ме неко не поштује, да неко каже нешто лоше о мени. Умислио сам да сам неко и нешто, али онда ми је Бог показао како ствари стоје, отворио ми очи. Морао сам да платим због претходног начина живота и не жалим ниједне секунде - изјавио је Симон Вукчевић за Дневне Новине.

Говорио је и о проблемима савременог фудбала.

 - Данашњи фудбал је вештачки, а људи су без емоција. Нама је емоција страст, а страст је тешко ропство. Играчи су под великим притисцима, млади такође. Немам никакву намеру да оставим спорт, али гледам на све другачије.

Симон Вукчевић је са 20 година играо на топ нивоу. Био је члан Спортинга из Лисабона.

- Све је то маска. То не испуњава човека. То су две секунде, даш гол, славље, али брзо све прође. Нисам умео то да ценим, био сам незахвалан. А много су ме волели у Лисабону. Нисам могао без качкета на улицу, огроман притисак на сваком кораку... Годило ми је све то, али исто тако и шкодило. Много више...

Иако ће каријеру наставити у подгоричкој Будућности, Вукчевић више нема спортске мотиве.

- Огроман притисак је био, непотребан, а то је далеко од најбитнијих ствари у животу. Мислио сам да је фудбал живот и такав начин размишљања ме је довео практично до лудила. Нервирао сам се на тренинзима, ту нервозу преносио кући... Онда сам упознао оца Јоила, исповедио се, прочитао Свето писмо, Јеванђеље и пронашао све одговоре. Ту се мој живот променио. Циљ ми је да будем бољи отац, муж, брат, пријатељ... Само је то на крају битно -  закључио је Вукчевић.

Све најновије спортске вести можете да прочитате ОВДЕ.