A BILI SMO FAVORITI NA MUNDIJALU: Kako je drug Tito za 700 miliona maraka namestio utakmicu Jugoslavije
Dilema stara skoro pola veka ostala je do današnjih dana.
Prvi put kad je reprezentacija Jugoslavije otišla na neki Mundijal kao jedan od favorita bilo je sad veće davne 1974. godine kad je Svetsko prvenstvo održano u SR Nemačkoj. Nije da smo otišli na šampionat "ima li ko jači", ali optimizam je bio na maksimumu. Imali su "Plavi" tim snova, sastavljen od takvih asova kao što su Džajić, Katalinski, Oblak, Petković, Šurjak, Vladić, Karasi, Pižon Petrović... Na klupi je bila selektorska komisija predvođena legendarnim Miljanom Miljanićem.
SRBIJO, STIŽU RADOSNE VESTI: Mitrović spreman za Brazil
"PROTIV BRAZILA ĆE SVE BITI POTPUNO DRUGAČIJE": Piksi se oglasio nakon PETARDE!
STAMPEDO ZBOG VLAHOVIĆA: Napadač "Orlova" se JEDVA IZVUKAO - reagovala i POLICIJA (VIDEO)
Za plasman na Mudnijal najpre bilo je potrebno uspešno završiti kvalifikacije u konkurenciji sa selekcijama Grčke i Španije. Nakon odigranih utakmica, Jugoslavija je bila na deobi prvog mesta sa Špancima i zakazana je majstorica u Frankfurtu 13. februara na "Vald stadionu" pred 63.000 gledalaca. Golom Josipa Katalinskog u 13. minutu, naša reprezentacija je pobedila i domogla se Mundijala.
Za Jugoslaviju su na Svetskom prvenstvu 1974 u Nemačkoj nastupali: Enver Marić, Rizah Mešković, Ognjen Petrović, Josip Katalinski, Ivan Buljan, Enver Hadžiabdić, Vladislav Bogićević, Luka Peruzović, Kiril Dojčinovski, Jovan Aćimović, Branko Oblak, Jurica Jerković, Dražen Mužinić, Miroslav Pavlović, Ivica Šurjak, Dragan Džajić, Ilija Petković, Stanislav Karasi, Dušan Bajević, Vladimir Petrović, Danilo Popivoda i Franjo Vladić.
Sudbina je htela da prvi meč na Svetskom prvenstvu Jugoslavija ponovo odigra na "Vald stadionu" u Frankfurtu. Bila je to premijerna utakmica na Mundijalu u Nemačkoj, a rival je bio ni manje ni više nego branilac titule i u to vreme trostruki šampion sveta - moćni Brazil. Nije bilo golova posle 90 burnih minuta, a utisak je bio da su "Plavi" nadigrali Brazilce i da su mogli do trijumfa.
Usledio je čuveni meč protiv Zaira u Gelzenkirhenu i pobeda od čak 9:0 u tom trenutku najubedljivija u istoriji Mundijala. Bajević je mrežu šampiona Afrike pogodio tri puta, a u listu strelaca upisali su se još Džajić, Šurjak, Katalinski, Bogićević, Oblak i Petković.
Poslednji meč u grupi odigran je protiv Škotske. Šahosvki remi od 1:1 bio je dovoljan za prvo mesto u grupi i plasman drugu fazu šampionata. Sledili su dueli sa donaćinom Nemačkom, Švedskom i Poljskom, ali pre toga došlo je do potpunog raskola u našem timu.
Legenda kaže da su reprezentzativci tražili da im se već posle prvog kruga isplati polovina obećanih premije u devizama, a ostatak kad se vrate kući. Rukovodstvo FSJ nije moglo da usliše njihove želje, a baš tog 25. juna pred okršaj sa domaćinom u zvaničnu posetu Nemačkoj stigao je predsednik SFRJ Josip Broz Tito.
Kopletno rukovodstvo i igrači morali su na prijem kod maršala u hotel Park u Diseldorfu. Nade da će Tito da se pozabavi premijema i ispuni im želje brzo su pale u vodu:
- Jedva da smo videli Tita, sve je vrvelo od policije, agenata i važnih zvaničnika. Tito sasvim sigurno nije bio na utakmici - priseća se golman Enver Marić.
Josipu Brozu fudbal nije bio u prvom planu. U Nemačku je došao zbog mnogo važnijeg posla. Motiv je bio kredit od 700 miliona maraka kojim je trebalo da se izbegne bankrot tadašnjeg samoupravnog socijalizma u Jugoslaviji
Kredit nikad nije vraćen i postavlja se pitanje da li je to bila cena fudbalskog poraza "Plavih" kojim je omogućeno legendarnoj generaciji Bekenbauera, Gerda Milera, Majera, Brajtnera da savladaju Jugoslaviju sa 2:0, a nešto kasnije dođe i do titule šampiona planete.
Poznati hrvatski novinar Tomislav Židak tvrdi da je lično Josip Broz Tito naredio poraz fudbalske reprezentacije Jugoslavije od damaćima na Svetskom prvenstvu u Nemačkoj 1974.
- Posle tog poraza pukla je priča da je utakmica bila nameštena, da smo prodali meč za kredit koji nam je dao nemački kancelar, da je Njmačka kupila titulu svetskog prvaka, da nikada nismo vratili tih 700 miliona maraka. Ne znam, jednostavno nismo igrali dobro, a i iznutra smo bili truli - priseća se tadašnji golman reprezentacije Enver Marić, kasnije čuvar mreže Šalkea.
Posle poraza o Nemaca, nacionalni "Plavi" izgubili su od Poljske i od Švedske, oba puta sa po 2:1 i umesto u velikom stilu, vratili su se u Jugoslaviji kao gubitnici. Godine su prolazile, a senka na učešće na Mundijalui 1974. godine ostala je do današenjeg dana.
Pokojni Ilija Petković demantovao je ove priče:
- Nisu korektne ove priče, pogotovo što je reč o jednoj od najbriljantnijih reprezentacija u istoriji fudbala. Ekipi za divljenje sa Bekenbauerom, Gerdom Milerom, Fogtsom, Brajtnerom, Majerom... Nemojte, nije sportski. Da ne pričam koliko je degutantno spominjati mrtvog čoveka, optuživati da je prodao utakmicu. Nisam bio član SKJ, ali nije u redu... Ružno je, mnogo - kazao je svojevremeno Petković za "Žurnal".
Svoje mišljenje izneo je mnogo godina kasnije i Ivan Buljan. Konstatovao da je selektor Miljanić tada povlačio čudne poteze.
- Ne bih tako rekao, iako se prelomilo preko mojih leđa. Ispao sam iz tima, koliko se sjećam i Bogićević. Možda i Bajević. Ušli su Popivoda i Jerković... Nema to blage veze, mislim to s parama. Ko j to tad smeo da pomisli, da kaže da se pusti utakmica?! Ko? Ja ću da vam kažem - niko!
NE PROPUSTITE! Sve vesti o Mundijalu u Kataru pročitajte OVDE.
BONUS GALERIJA
Pogledajte kako izgleda Slađa, supruga vaterpoliste Dušana Mandića
