А БИЛИ СМО ФАВОРИТИ НА МУНДИЈАЛУ: Како је друг Тито за 700 милиона марака наместио утакмицу Југославије

Јосип Броз Тито / Извор: ФОТО: youtube printscreen YU 0 Лаки Југословенски партизани/МН Press

Дилема стара скоро пола века остала је до данашњих дана.

Први пут кад је репрезентација Југославије отишла на неки Мундијал као један од фаворита било је сад веће давне 1974. године кад је Светско првенство одржано у СР Немачкој. Није да смо отишли на шампионат "има ли ко јачи", али оптимизам је био на максимуму. Имали су "Плави" тим снова, састављен од таквих асова као што су Џајић, Каталински, Облак, Петковић, Шурјак, Владић, Караси, Пижон Петровић... На клупи је била селекторска комисија предвођена легендарним Миљаном Миљанићем.

СРБИЈО, СТИЖУ РАДОСНЕ ВЕСТИ: Митровић спреман за Бразил

"ПРОТИВ БРАЗИЛА ЋЕ СВЕ БИТИ ПОТПУНО ДРУГАЧИЈЕ": Пикси се огласио након ПЕТАРДЕ!

СТАМПЕДО ЗБОГ ВЛАХОВИЋА: Нападач "Орлова" се ЈЕДВА ИЗВУКАО - реаговала и ПОЛИЦИЈА (ВИДЕО)

За пласман на Муднијал најпре било је потребно успешно завршити квалификације у конкуренцији са селекцијама Грчке и Шпаније. Након одиграних утакмица, Југославија је била на деоби првог места са Шпанцима и заказана је мајсторица у Франкфурту 13. фебруара на "Валд стадиону" пред 63.000 гледалаца. Голом Јосипа Каталинског у 13. минуту, наша репрезентација је победила и домогла се Мундијала.

За Југославију су на Светском првенству 1974 у Немачкој наступали: Енвер Марић, Ризах Мешковић, Огњен Петровић, Јосип Каталински, Иван Буљан, Енвер Хаџиабдић, Владислав Богићевић, Лука Перузовић, Кирил Дојчиновски, Јован Аћимовић, Бранко Облак, Јурица Јерковић, Дражен Мужинић, Мирослав Павловић, Ивица Шурјак, Драган Џајић, Илија Петковић, Станислав Караси, Душан Бајевић, Владимир Петровић, Данило Попивода и Фрањо Владић.

Судбина је хтела да први меч на Светском првенству Југославија поново одигра на "Валд стадиону" у Франкфурту. Била је то премијерна утакмица на Мундијалу у Немачкој, а ривал је био ни мање ни више него бранилац титуле и у то време троструки шампион света - моћни Бразил. Није било голова после 90 бурних минута, а утисак је био да су "Плави" надиграли Бразилце и да су могли до тријумфа.

Уследио је чувени меч против Заира у Гелзенкирхену и победа од чак 9:0 у том тренутку најубедљивија у историји Мундијала. Бајевић је мрежу шампиона Африке погодио три пута, а у листу стрелаца уписали су се још Џајић, Шурјак, Каталински, Богићевић, Облак и Петковић.

Последњи меч у групи одигран је против Шкотске. Шахосвки реми од 1:1 био је довољан за прво место у групи и пласман другу фазу шампионата. Следили су дуели са донаћином Немачком, Шведском и Пољском, али пре тога дошло је до потпуног раскола у нашем тиму.

Легенда каже да су репрезентзативци тражили да им се већ после првог круга исплати половина обећаних премије у девизама, а остатак кад се врате кући. Руководство ФСЈ није могло да услише њихове жеље, а баш тог 25. јуна пред окршај са домаћином у званичну посету Немачкој стигао је председник СФРЈ Јосип Броз Тито.

Коплетно руководство и играчи морали су на пријем код маршала у хотел Парк у Диселдорфу. Наде да ће Тито да се позабави премијема и испуни им жеље брзо су пале у воду:

- Једва да смо видели Тита, све је врвело од полиције, агената и важних званичника. Тито сасвим сигурно није био на утакмици - присећа се голман Енвер Марић.

Јосипу Брозу фудбал није био у првом плану. У Немачку је дошао због много важнијег посла. Мотив је био кредит од 700 милиона марака којим је требало да се избегне банкрот тадашњег самоуправног социјализма у Југославији

Кредит никад није враћен и поставља се питање да ли је то била цена фудбалског пораза "Плавих" којим је омогућено легендарној генерацији Бекенбауера, Герда Милера, Мајера, Брајтнера да савладају Југославију са 2:0, а нешто касније дође и до титуле шампиона планете.

Познати хрватски новинар Томислав Жидак тврди да је лично Јосип Броз Тито наредио пораз фудбалске репрезентације Југославије од дамаћима на Светском првенству у Немачкој 1974.

- После тог пораза пукла је прича да је утакмица била намештена, да смо продали меч за кредит који нам је дао немачки канцелар, да је Њмачка купила титулу светског првака, да никада нисмо вратили тих 700 милиона марака. Не знам, једноставно нисмо играли добро, а и изнутра смо били трули - присећа се тадашњи голман репрезентације Енвер Марић, касније чувар мреже Шалкеа.

После пораза о Немаца, национални "Плави" изгубили су од Пољске и од Шведске, оба пута са по 2:1 и уместо у великом стилу, вратили су се у Југославији као губитници. Године су пролазиле, а сенка на учешће на Мундијалуи 1974. године остала је до данашењег дана.

Покојни Илија Петковић демантовао је ове приче:

- Нису коректне ове приче, поготово што је реч о једној од најбриљантнијих репрезентација у историји фудбала. Екипи за дивљење са Бекенбауером, Гердом Милером, Фогтсом, Брајтнером, Мајером... Немојте, није спортски. Да не причам колико је дегутантно спомињати мртвог човека, оптуживати да је продао утакмицу. Нисам био члан СКЈ, али није у реду... Ружно је, много - казао је својевремено Петковић за "Журнал".

Своје мишљење изнео је много година касније и Иван Буљан. Констатовао да је селектор Миљанић тада повлачио чудне потезе.

- Не бих тако рекао, иако се преломило преко мојих леђа. Испао сам из тима, колико се сјећам и Богићевић. Можда и Бајевић. Ушли су Попивода и Јерковић... Нема то благе везе, мислим то с парама. Ко ј то тад смео да помисли, да каже да се пусти утакмица?! Ко? Ја ћу да вам кажем - нико!