"То се дешава, види се, долазе..." У Украјини се отвара нови фронт, војска страхује - Ево шта се тамо догађа и ко их чека

Према овим извештајима, руска војска је значајно напредовала код Велике Новоселке, а њене трупе су продрле на око три километра у две области, код Ровнопоља и Новодаровке, а руско Министарство одбране је саопштило да су њихове снаге чак освојиле и Ровнопоље.

Али сада Економист, чији је тим посетио украјинске трупе у Запорожју, извештава да се украјински борци управо припремају за очекивану руску офанзиву у том региону. 

Први чији се исказ преноси је војник представљен као Гриша, који је након десет дана проведених у рововима код Роботина отишао на одмор. 

Пешадијац (36) из украјинске 65. бригаде проговорио је након што је прешао седам километара од свог положаја, носећи 60 килограма опреме, укључујући електронски систем за ометање и велику батерију, виталну алатку за свакога ко делује на небу. 

Запорожје је густо покривено дроновима.

2023. године, током разочаравајуће неуспешне украјинске контраофанзиве, сваки квадратни метар те земље био је предмет светских наслова.

Сада Руси узвраћају, а томе се посвећује много мање пажње.

- То се дешава. Види се. Долазе - пузе, горе и изнова, покушавају да се разбију на било који начин - каже Гриша.

Украјински обавештајци сматрају да се Русија спрема за храбар напад на град Запорожје, 30 километара од линије фронта.

Када се тачно Руси крећу, свако може да претпостави, али има неког смисла - као један од три преостала центра тешке индустрије у земљи, главни град региона остаје кључан за опстанак Украјине као функционалне државе. 

Крајем 2022. године, руски лидер Владимир Путин прогласио је цео регион руском територијом, упркос томе што је контролисао само једну трећину, након лажног референдума на коме грађани града Запорожја нису гласали.

"Као да водим вртић"

Током два месеца, руске ракете и навођене бомбе падале су на град, а линије фронта су сада поново активне. 

Украјински портпарол упозорава да би 130.000 руских војника ускоро могло бити послато у битку.

Међутим, нису сви украјински војници уверени да је напад неизбежан. 

Пуковник Алексиј Хилченко, командант Спартана, бригаде за брзо реаговање недавно распоређене у Запорожју, верује да су руске снаге везане у другој области. 

Тврди да су Руси планирали да пошаљу две дивизије (20.000 до 30.000 војника) у почетном нападу, али да је половина преусмерена у руску област Курск да појача контраофанзиву против украјинских снага које су делимично заузеле то подручје почетком августа.

Са таквим проценама слаже се и командант батаљона 118. бригаде, која руководи југозападном одбраном Запорошке области, кодног имена Лемберг (немачки назив за украјински град Лавов, оп.а.): - Још нису спремни да ударе, али када буду, први удар ће бити најтежи -

Али упркос овим проценама, Кијев не жели ништа да препусти случају и ризикује. 

Нове тврђаве се граде у прстеновима који се шире од главног града региона. 

Ради се темељно, постављају се минска поља, инжењерске препреке и конструкције од бетона и гвожђа, за разлику од много хаотичније слике у суседној Доњецкој покрајини, где су борбе и даље најжешће.

Тамо се Руси крећу брже него било када од првих дана инвазије. 

Учећи на грешкама из 2022. године, руски команданти развили су мрачну формулу која функционише - дронови, електронско ратовање, навођене ваздушне бомбе, немилосрдна наређења и таласи пешадијских "месних напада".

Они су погодили Украјину тамо где је најслабија, пресецајући линије снабдевања и окружујући мете, уместо да директно ударају као некада.

Русија и даље регрутује више војника него што губи.

- Они никада неће имати проблема са људством. Гурају људе у дугове, у кредите и тераће их да се боре за њих. Неће стати - каже пуковник Хилченко.

У међувремену, проблеми Украјине се погоршавају углавном због проблема недостатка радне снаге. 

Војска је одавно остала без регрута вољних да уђу у борбу, а њена мобилизациона кампања пропада - регрутовано је једва две трећине циљаног броја. 

Један високи украјински званичник рекао је да је забринут да би ситуација могла постати неповратна до пролећа.

Још већи проблем је квалитет новопримљених бораца. 

Командант батаљона 65. бригаде, кодног имена Шума, каже да су људи које шаље штаб војске углавном престари или недовољно мотивисани да би били од велике користи.

- Сви осим неколико су старији од 45 година. Шаљу ми момке од 50 и више година, са медицинским извештајима да су превише болесни да би служили. Понекад ми се чини као да водим вртић, а не борбену јединицу - каже Шума.

Посета полигону бригаде умногоме потврђује речи команданта, пише Економист. 

Регрути су овде ради "координације", формалног увођења у своје јединице. 

То је последња фаза припрема пред одлазак, у року од неколико дана, на фронт.

"Скоро да ме више није брига"

Најновији међу регрутима је Григориј, 51-годишњи бивши радник из централне Полтавске области.

Има диоптрију плус 9. 

Каже да је био изненађен као и сви други када је регрутован - није очекивао да ће мобилисати некога ко је полуслеп.

Григориј се, наравно, тешко носи са физичким захтевима, јер је довољно тешко ходати около са панциром.

Али зато се навикао да рукује ватреним оружјем: "Свако може да пуца".

Сматра се да је ситуација на линијама фронта једнако страшна као и у било које време од првих дана рата и многи страхују да би значајно украјинско повлачење могло ускоро бити неизбежно. 

За сада претња држи војнике у Запорожју усредсређеним. 

Колико год Украјина била слаба, Русију је ипак могуће победити, уверен је командант Шума. 

Као доказ наводи заседу у фебруару, када је његов батаљон сам уништио механизовани конвој од два више од 20 руских возила.

Али системска слабост Украјине очигледно утиче на морал њених бораца на фронту. Без наде у ротацију или демобилизацију, неки од некада најпосвећенијих сада се питају да ли би прекид ватре могао бити једини излаз.

Бригадни официр који води обуку нових војника, кодног имена Чечен, каже да је одлучан да се бори до краја.

- Предавање територије овим одвратним људима није гаранција да ће престати - каже Чечен, али ипак признаје да мање војника него икада дели његову одлучност - није више чак ни 50:50, већ 30 према 70.

Командант Лемберг још јасније и оштрије описује ситуацију - 2022. био сам спреман да зубима растргам Русе. У 2023. само ми је био потребан одмор. Ове године? Скоро да ме није било брига -

Србија Данас/Јутарњи.хр