SRPSKA KOŠARKA NE PAMTI TRAGIČNIJU PRIČU: Zvezdinog bivšeg asa je sudijska odluka zamalo koštala života, ostao je nepokretan, posle i mlad preminuo

Slobodan Boban Janković rođen je 15. decembra 1963. godine u Lučanima. Sa 16 godina je debitovao za tim sa Malog Kalemegdana.

Nije ga krasila atletska građa, već snaga. Dobio je nadimak "Guza" zbog svog punijeg izgleda. Ipak, to ga nije omelo da bude jedan od najboljih u timu. Igrao je nepredvidivo, voleo je da preuzima odgovornost u najbitnijim momentima.

Proveo je deset godina u redovima Crvene zvezde (1980-1990), da bi otišao na jednu sezonu u Vojvodinu. Odmah posle toga se vraća među crveno-bele da bi 1991. odigrao najbolju sezonu u svojoj karijeri, proglašen je za najkorsnijeg igrača lige. Beležio je 25,5 poena po meču, a bio je i najbolji strelac doigravanja sa 106 poena na šest utakmica.

Bio je poznat po svojim trojkama koje je postizao i sa 8, 9 metara. Vrlo brzo je postao idol i miljenik Delija.

Za Crvenu zvezdu odigrao je 326 utakmica, zabeležio 201 pobedu i postigao 3.481 poena.

Rešio je da napusti Jugoslaviju i da se uputi u Grčku. Odlazi 1992. godine u klub Panionis, koji je u tom trenutku vodio njemu dobro poznat Vlade Đurović.

Jedan meč Paninonisa bio je koban za Jankovića.

Tog 28. aprila 1993. godine, Panionis je bio domaćin Panatinaikosu u četvrtom meču polufinala grčkog plejofa. Janković je bio najbolji igrač u domaćem timu, ali je Panatinaikos vodio osam minuta pred kraj utakmice rezultatom 56:50.

Do tog trenutka, Janković je postigao 17 poena i napravio je četiri faula. Panionis je bio u napadu, Boban je igrao jedan na jedan protiv Fragikosa Alvertisa. Sudija, čija je odluka bila vrlo diskutabilna, dosudio je ofanzivni faul za Jankovića.

Shvativši da mu sledi isključenje, besni Janković zatrčao se ka betonskoj konstrukciji koša i iz sve snage udarao glavom o nju. Istog trenutka je pao na parket, a igrači i lekarska ekipa su odmah reagovali.

On je odmah prebačen u bolnicu, gde su se lekari borili za njegov život. Preko pet hiljada navijača Panionisa je krenulo za njim, proveli su noć ispred bolnice čekajući informacije o stanju košarkaša.

Lekari su uspeli da spasu život Bobanu Jankoviću, ali je su njemu prilikom udarca povređena dva vratna pršljena. Ostao je nepokretan i ostatak života je proveo u kolicima.

On je nakon ovog incidenta dao izjavu medijima.

- Kad mi je sudija pokazao petu ličnu, nisam mogao da verujem. Krenuo sam prema njemu. Međutim, shvatio sam da ako ga udarim, to neće na dobro izaći. Tada sam se okrenuo i reagovao onako kako sam. Na televizijskom snimku možete da primetite da sam zastao, jer sam u trenutku pomislio na posledice. Kad sam posle udarca pao na pod, nisam mogao da govorim. Počeo sam da se gušim. Saigraču koji mi je prišao nekako sam uspeo da pokažem da me okrene na leđa - rekao je Janković.

Njegova neverovatna karijera je prekinuta, a o tome koliko je on bio talentovan, govorio je i njegov dugogodišnji trener Vlade Đurović.

 - Boban po talentu nije zaostajao za najvećim igračima poput Dražena Petrovića, Dragana Kićanovića i ostalih. Istina je da nije bio preterano veliki radnik na treninzima. Ipak, na terenu je sve nadoknadio talentom i košarkaškom inteligencijom – rekao je Vlade Đurović.

Navijači Olimpijakosa organizovali su humanitarni turnir i utakmicu pod nazivom "Svi Bobanovi prijatelji". Sredstva koja su tada prikupljena namenjena su za lečenje košarkaša.

Poslednji put je viđen u Beogradu na oproštaju Saše Đorđevića, čiji je bio specijalni gost. 

Na Vidovdan 2006. godine preminuo je na Rodosu nakon dugogodišnje borbe sa bolešću. Taj isti dan je njegov sin Vladimir postigao 28 poena za juniorski tim Panionisa.