DA LI JE ŽELJKO PARTIZANU VIŠE OD TRENERA? Zašto ga neki Grobari teraju iz kluba, a drugi mole da ostane bez obzira na rezultate

Iako je pripremni period sezone prošao gotovo perfektno, u ABA ligi Partizan je krenuo savršeno, navijače crno-belih muči izuzetno loš početak u Evroligi.

Posle dva startna poraza usledila su dva trijumfa, za buđenje nade, a onda čak četiri vezana meča u kojima je njihov tim izgubio.

Da stvar bude "teža" po Grobare, gotovo u svakom od tih duela srpski tim je bio konkurentan do poslednjeg napada, a porazi su se preslikali na one prošlosezonske, u kojima je Partizan nebrojano puta izgubio "na jednu loptu".

Nesvakidašnja praksa zadesila je crno-bele na kraju prošle sezone. Otišli su svi igrači (osim Balše Koprivice), došlo je 14 novih košarkaša, a ostao je "samo" trener, Željko Obradović. Ne može se ovo ipak nazvati "samo trener", jer je reč o najvećem strategu u evropskoj košarci svih vremena.

Nakon niza poraza u Evroligi, i to na identičan način, mnogi navijači Partizana počeli su da gube strpljenje, da "teraju Obradovića iz kluba", da smatraju da je došlo vreme za promene, i da znaju ko bi bio bolje rešenje od Žoca na klupi crno-belih.

Iako i oni znaju da je za uklapanje tolikog broja igrača potrebno vreme, mnogi Grobari više nemaju strpljenja za Željka, te misle da je vreme da ode iz Partizana.

Sa druge strane, veliki broj Grobara ne dovodi to u pitanje, smatra da Obradović treba da ostane u klubu ma kakve rezultate beležio. Mnogi ga pravdaju raznim alibijima, mnogi ga čak i kritikuju zbog pojedinih odluka, ali ogroman deo Grobara smatra da Obradović ne sme da ide iz Partizana.

To pravdaju činjenicom da je on stub crno-belog kluba, da poseduje autoritet kakav niko drugi u Partizanu nema, da je izvukao klub iz gotovo decenijske krize, da svojim imenom privlači sponzorem, veliku količinu novca i stvara trend od KK Partizan, ali i da je on najveći adut Parnog valjka da dobije licencu Evrolige.

Željko Obradović je i sam istakao da je upravo ta licenca njegov primarni cilj boravka u Partizanu i da je Evroliga najvažnije takmičenje (pošto se često tretman crno-belih u domaćim, pa i regionalnim takmičenjima dovodio u pitanje).

Nakon odlaska najtrofejnijeg trenera Partizana Duška Vujoševića za crno-bele je krenuo pravi sunovrat. U klub je kasnije došao predsednik Ostoja Mijailović, koji je trgao tim iz Humske, ali tek pravi preporod je stigao sa Željkom Obradovićem.

Bio je nadomak odlaska na F4 Evrolige, a osvojio je i jednu ABA ligu u vreme "dugog posta" Partizana.

Nema dileme da je Obradović mnogo više Partizanu od samog trenera, da su njegov ugled, autoritet i kredibilitet Partizanu dali sjaj kakav je nekad imao, a dok pojedini Grobari žele da vide leđa Željku, ovi drugi ga žele i dalje u klubu, bez obzira na učinak na terenu. Za većinu Grobara, on je brana od ponovnog urušavanja Partizana.