ДА ЛИ ЈЕ ЖЕЉКО ПАРТИЗАНУ ВИШЕ ОД ТРЕНЕРА? Зашто га неки Гробари терају из клуба, а други моле да остане без обзира на резултате
Кошаркаши Партизана нису почели сезону онако како су желели, барем када је Евролига у питању; за многе Гробаре примарно такмичење у ком наступају црно-бели.
Иако је припремни период сезоне прошао готово перфектно, у АБА лиги Партизан је кренуо савршено, навијаче црно-белих мучи изузетно лош почетак у Евролиги.
После два стартна пораза уследила су два тријумфа, за буђење наде, а онда чак четири везана меча у којима је њихов тим изгубио.
Да ствар буде "тежа" по Гробаре, готово у сваком од тих дуела српски тим је био конкурентан до последњег напада, а порази су се пресликали на оне прошлосезонске, у којима је Партизан небројано пута изгубио "на једну лопту".
Несвакидашња пракса задесила је црно-беле на крају прошле сезоне. Отишли су сви играчи (осим Балше Копривице), дошло је 14 нових кошаркаша, а остао је "само" тренер, Жељко Обрадовић. Не може се ово ипак назвати "само тренер", јер је реч о највећем стратегу у европској кошарци свих времена.
Након низа пораза у Евролиги, и то на идентичан начин, многи навијачи Партизана почели су да губе стрпљење, да "терају Обрадовића из клуба", да сматрају да је дошло време за промене, и да знају ко би био боље решење од Жоца на клупи црно-белих.
Иако и они знају да је за уклапање толиког броја играча потребно време, многи Гробари више немају стрпљења за Жељка, те мисле да је време да оде из Партизана.
Са друге стране, велики број Гробара не доводи то у питање, сматра да Обрадовић треба да остане у клубу ма какве резултате бележио. Многи га правдају разним алибијима, многи га чак и критикују због појединих одлука, али огроман део Гробара сматра да Обрадовић не сме да иде из Партизана.
То правдају чињеницом да је он стуб црно-белог клуба, да поседује ауторитет какав нико други у Партизану нема, да је извукао клуб из готово деценијске кризе, да својим именом привлачи спонзорем, велику количину новца и ствара тренд од KK Партизан, али и да је он највећи адут Парног ваљка да добије лиценцу Евролиге.
Жељко Обрадовић је и сам истакао да је управо та лиценца његов примарни циљ боравка у Партизану и да је Евролига најважније такмичење (пошто се често третман црно-белих у домаћим, па и регионалним такмичењима доводио у питање).
Након одласка најтрофејнијег тренера Партизана Душка Вујошевића за црно-беле је кренуо прави суноврат. У клуб је касније дошао председник Остоја Мијаиловић, који је тргао тим из Хумске, али тек прави препород је стигао са Жељком Обрадовићем.
Био је надомак одласка на Ф4 Евролиге, а освојио је и једну АБА лигу у време "дугог поста" Партизана.
Нема дилеме да је Обрадовић много више Партизану од самог тренера, да су његов углед, ауторитет и кредибилитет Партизану дали сјај какав је некад имао, а док поједини Гробари желе да виде леђа Жељку, ови други га желе и даље у клубу, без обзира на учинак на терену. За већину Гробара, он је брана од поновног урушавања Партизана.