GUROVIĆ: Moja generacija je izlazila na splavove do jutra, ali smo znali kako se postaje šampion

Milan Gurović je imao igračku karijeru za ponos! Ukratko, sa košarkaškom reprezentacijom Jugoslavije je bio prvak Evrope (2001) i sveta (2002), u dresu Barselone i Unikahe imao status megazvezde ACB lige, dok je u smiraj igračkih dana postao jedan od najomiljenijih ljubimaca navijača Crvene zvezde u istoriji. Iako ima pregršt individualnih i klupskih trofeja, nije ispunio sve profesionalne snove.

VANJA JE OTKRIO SVE O POZIVU ZVEZDE: Košarkaš Partizana kratko odgovorio na pitanje navijača (FOTO)

SAD JE SVE JASNO: Zvezda donela odluku o Zagorcu i Ajversonu!

- Žalim što nisam otišao u NBA. Pre Svetskog prvenstva u Indijanapolisu 2002. godine za mene je bio zainteresovan Boston, kasnije i San Antonio, ali nisam otišao u najjaču svetsku ligu. Takođe, krivo mi je što nisam zaigrao u Real Madridu.,Imao sam njihovu ponudu, ali to nisam znao, jer je bila igra iza kulisa. Moj tadašnji menadžer je imao dogovor sa ljudima iz Unikahe i njihovim trenerom, pa je prelazak u “kraljevski klub” ostao samo san - istakao je Gurović za Srbiju Danas.

Boli ga, takođe, što su pojedini vrhunski rezultati sa reprezentacijom uzeti u Srbiji sa omalovažavanjem  od strane dela javnosti.

- Mi Srbi smo skloni potcenjivanju. Bilo je negativnih priča posle Svetskog prvenstva u Indijanapolisu i naše pobede nad “drim timom” da za Amerikance nije igrao Šekil O’Nil i slično. A, ako pogledate koga smo dobili u Indijanapolisu, osam ili devet njihovih reprezentativaca su bili „Ol star“ igrači koji vrede po 100 miliona. Da je tamo igrao Šek, kružila bi priča da su se penzionislai Džordan i Meloun. Uvek nešto ne valja. I pored istorijskog rezultata na Mundobasketu u Americi,  mislim da je 2001. godina bila najdominantnija jer smo odigrali tri pripremna turnira i celo Evropsko prvenstvo u Turskoj bez poraza. Nemam šta da dodam na taj podatak…

Gurović je sa setom govori i o Olimpijskim igrama u Bareloni 1992. godine, kada je izvorni američki “drim tim” lako stigao do zlata, a samo godinu ranije Jugoslavija je otpevala “labudovu pesmu” na Evropskom prvenstvu u Rimu. Počeo je rat, država se raspala i nikada nije došlo do duela američkog i evropskog “drim tima”.

- Možda bi nas Ameri dobili, ali ostavljam otvoreno pitanje. Nema šanse da bi bilo dranje kao što su radili sa svim rivalima na Igrama u Barseloni. Imali smo sjajnu generaciju, u najboljim godinama i mislim da bi Amerikancima bilo teško da osvoje zlatnu medalju. Divac, Danilović, Đorđević, Paspalj, Savić, Dražen Petrović, Rađa, Vranković, Kukoč… bi se sigurno ravnopravno suprotstavili Džordanu, Medžiku, Barkliju, Juingu…

Jedno od najvećih bogatstava Milanove karijere je rad sa najcenjenijim trenerskim zverkama novije istorije. Srećom po našu košarku, ti treneri su imali prezime na “ić”, što je jugoslovenska, a zatim i srpska košarka umela da naplati. Nema trenerskog maga sa ovih prostora koji nije komandovao Guroviću tokom njegovih igračkih dana.

LAZAREVIĆ ZA SRBIJU DANAS: Kad igraš u Zvezdi ne smeš nikoga da se plašiš

- Radio sam bukvalno sa svim velikanima. Mogu ipak da izdovjim jednog čoveka, to je Željko Obradović. Ubedljivo je najbolji trener sa kojim sam radio, da se ne naljute drugi, koji su takođe vrhunski. Tog čoveka odvaja harizma, a o košarkaškom znanju ne bih pričao, jer bi bilo glupo. Željka krasi pravi psihološki momenat, zna kad je trenutak da pomogne igraču. Pričao nam je svojevremeno u reprezentaciji: „Momci, nemojte ništa lično da shvatate kada vičem na vas. Ja tako funkcionišem, a kada prestanem da vičem zapitajte se da li računam na vas“. Tako da smo mi stalno molili Boga da se dere – nasmejao se Milan.

Gurović se nerado seća jedinog Obradovićevog kiksa tokom karijere - eliminacije posle grupne faze na Evropskom prvenstvu u Srbiji 2005. godine. Boli ga neuspeh sa tog šampionata.

- Željko je bio sa pravom ljut na igrače na onoj čuvenoj konferenciji za medije. Pogrešio je međutim,  jer je ranije morao da odstrani neke igrače. Ušao je u celu priču sa drugarskom namerom. Zolupotrebljeno je njegovo poverenje, jer su pojeidnci izlazili u grad do šest ujutru, ali onda nisu odrađivali posao na treninzima. Zato smo tako i prošli.

Napravio je zatim paralelu sa najvećim uspesima novije istorije naše košrke, 2001. i 2002. godinom, kada smo ujedinili evropsku i svetsku titulu.

- Nismo ni mi bili cvećke, ali razlika između moje generacije i tih malo mlađih igrača je bila u tome što smo mi sa splavova dolazili plavih usana i odrađivali treninge kao da nismo bili u provodu. Nismo smeli da pogledamo jedan drugog u oči, a da ne uradimo sve što treba. Niko nije glumio šmekere posle izlazaka u noćni provod. Postojalo je drugarstvo i poštovanje, zato smo i bili šampioni.

Ponosan je na dve zlatne medalja u selektorskoj eri Svetislava Pešića, ali mu reprezentativne zasluge nisu pomogle da mu crno-beli deo Srbije kasnije oprosti prelazak u Crvenu zvezdu.

- Glupo je da pričam o sebi, jedino što bih istakao je da sam za reprezentaciju gotovo uvek igrao bez ugovora. Mogao sam da se povredim 10 puta i da upropastim karijeru, ali dobro... Znam da me navijači Partizana ne podnose. Kad sam bio trener FMP-a, na utakmicama sa Partizanom je bila ista uvredljiva atmosfera kao i dok sam igrao za Zvezdu. Ne znam, iskreno,  da li će se to ikada promeniti. U jednu ruku mi je i drago što su navijači Partizana  radili takve stvari, to znači da me cene!

Priznaje Gurović da je tokom igračkih dana grešio i nekim svojim izjavama dolivao ulje na vatru.

- Na terenu samo bio vrlo emotivan. Više sam išao srcem, umesto da kažem „stani, sačekaj“. Ljudi su stekli utisak da sam problematičan, a ja sam uvek bio porodičan čovek iz radničke porodice koje nije maženo i paženo. Pokojni otac mi nije pružio svu pažnju, a ja se trudim da sada svojoj deci pružim ono što ja nisam imao. Mislim da sa te strane dobro radim i to me najviše zanima. A, što se tiče mog nekadašnjeg odnosa prema navijačima i javnosti, napravio sam grešku jer sam ostavio loš prvi utisak u medijima i to kasnije nije moglo da se promeni. Sve propuste koje sam pravio neka se slome na mojim leđima, samo da moja deca izađu na pravi put. Da budu dobri ljudi, iako je u današnje vreme pitanje koliko je dobro biti pošten – jasan je Gurović.

DOBRIĆ ZA SRBIJU DANAS: Kada dobijem loptu, ne zanima me da li je prvi ili poslednji minut – šutiram!

Šta je savetovao svojoj deci, koliko je “platio” zbog tetovaže Draže Mihajlovića i zašto je podržao Aleksandra Vučića, čitajte narednih dana na našem portalu u trećem delu priče o Milanu Guroviću.

OVDE pročitajte i šta je Gurović otkrio o svojoj košarkaškoj akademiji i kako je procenio šanse Zvezde u tekućoj sezoni Evrolige,