NIJE ŽELEO ZA HRVATSKU DA IGRA: Sad je u 35. godini debitovao za Srbiju i POSTAO HEROJ! Fascinantnija od svega je priča NJEGOVOG ČUVENOG PREDAKA
Zanimljivo.
Nikada nije kasno da zaigraš za reprezentaciju. Primer za to je i košarkaš Marko Jagodić-Kurdža. Od malih nogu je maštao da zaigra za selekciju Srbije i to mu se ostvarilo u 35. godini.
IMA BRADU KAO KARL MARKS: Nezamislivo kako Ljuboja izgleda DANAS! Ne biste ga prepoznali za 100 godina (FOTO)
GLEDAO JE MAJKU KAKO UMIRE U NESREĆI: Igrao na istorijskom meču reprezentacije Srbije, a tragedija mu je obeležila život! Svaki gol proslavlja s rukama ka nebu
KO JE IGRAO RAMBA? Rednap dao POGREŠAN odgovor, VODITELJ ZANEMEO! "Nikad ovo nisam rekao takmičaru, ali..." (VIDEO)
Nekadašnji igrač Crvene zvezde, a sada košarkaš Budućnosti se našao na spisku selektora Svetislava Pešića za utakmice protiv Letonije i Belgije u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo.
- Osećaj je dobar. Svi počinjemo da treniramo da bismo jednog dana zaigrali za svoju zemlju, tako i ja. Ja sam sa 34 godine prvi put tu. Neki najbolji igrači ne mogu da se odazovu zbog klupskih obaveza, mi neki koji smo u drugom, trećem redu smo dobili šansu. Ništa to ne mora da znači. Treba da prihvatimo to maksimalno i da probamo da dobijemo ova dva meča, posle ćemo videti šta dalje - rekao je Marko Jagodić Kuridža srpskim novinarima pre mečeva.
Na susretu sa Letonijom je postao heroj, jer je pogodio slobodno bacanje koje je donelo prevagu na kraju i naša reprezentacija je slavila rezultatom 101:100.
Svojevremeno je dok je nastupao za Cibonu dobio pitanje za koju bi reprezentaciju zaigrao, Hrvatsku ili Srbiju. Odmah se opredelio za Srbiju. Ali kada se vidi njegovo poreklo jasno je da je to bila jedina opcija.
Njegov predak je Petar Jagodić, u narodu poznat kao Kuridža (odatle i prezime Jagodić-Kuridža), rođen je oko 1666. godine u selu Bilišanima, u obrovačkom kraju, Bukovica, Dalmacija.
Bio je sveštenik u crkvi Svetog Petra u Biovičinu Selu. Kao poznati borac za socijalnu pravdu stavio se na čelo narodnog ustanka poznatijeg kao Kuridžina buna koja je 1704. godine buknula na području Bukovice i Ravnih Kotara protiv mletačke vlasti, odnosno skupljača "decime" (poreza).
U oktobru 1704. godine, posle devet meseci ustanka, morao je prebeći u Liku. Sledeće godine se vraća u Dalmaciju kad je dobio garanciju od novog providura Giustina da Riva da mu se neće suditi. Nastanio se u svojim Bilišanima gde je nastavio mirno da živi. Ali ne zadugo.
Po dolasku novog providura 1706. gopdine, Canaieti ga hapsi i zatvara u kninsku tvrđavu. Odatle je prebačen za Zadar, gde mu je suđeno. Osuđen je 9. jula 1706. godine na 40 godina teške tamnice. Kaznu je izdržao u tamnici u Veneciji. Za tih 40 godina robstva ništa nije znao o svojoj ćerki Magdalini (Mandi) koja je živela sama u Bilišanima.
Oslobođen je 9. jula 1746. godine. Iako je u tamnici ogluveo i oslepeo nije mu dozvoljeno da se vrati u Bilišane. Umro je u Zadru 9. aprila 1749. godine.
