НИЈЕ ЖЕЛЕО ЗА ХРВАТСКУ ДА ИГРА: Сад је у 35. години дебитовао за Србију и ПОСТАО ХЕРОЈ! Фасцинантнија од свега је прича ЊЕГОВОГ ЧУВЕНОГ ПРЕДАКА
Занимљиво.
Никада није касно да заиграш за репрезентацију. Пример за то је и кошаркаш Марко Јагодић-Курџа. Од малих ногу је маштао да заигра за селекцију Србије и то му се остварило у 35. години.
ИМА БРАДУ КАО КАРЛ МАРКС: Незамисливо како Љубоја изгледа ДАНАС! Не бисте га препознали за 100 година (ФОТО)
ГЛЕДАО ЈЕ МАЈКУ КАКО УМИРЕ У НЕСРЕЋИ: Играо на историјском мечу репрезентације Србије, а трагедија му је обележила живот! Сваки гол прославља с рукама ка небу
КО ЈЕ ИГРАО РАМБА? Реднап дао ПОГРЕШАН одговор, ВОДИТЕЉ ЗАНЕМЕО! "Никад ово нисам рекао такмичару, али..." (ВИДЕО)
Некадашњи играч Црвене звезде, а сада кошаркаш Будућности се нашао на списку селектора Светислава Пешића за утакмице против Летоније и Белгије у квалификацијама за Светско првенство.
- Осећај је добар. Сви почињемо да тренирамо да бисмо једног дана заиграли за своју земљу, тако и ја. Ја сам са 34 године први пут ту. Неки најбољи играчи не могу да се одазову због клупских обавеза, ми неки који смо у другом, трећем реду смо добили шансу. Ништа то не мора да значи. Треба да прихватимо то максимално и да пробамо да добијемо ова два меча, после ћемо видети шта даље - рекао је Марко Јагодић Куриџа српским новинарима пре мечева.
На сусрету са Летонијом је постао херој, јер је погодио слободно бацање које је донело превагу на крају и наша репрезентација је славила резултатом 101:100.
Својевремено је док је наступао за Цибону добио питање за коју би репрезентацију заиграо, Хрватску или Србију. Одмах се определио за Србију. Али када се види његово порекло јасно је да је то била једина опција.
Његов предак је Петар Јагодић, у народу познат као Куриџа (одатле и презиме Јагодић-Куриџа), рођен је око 1666. године у селу Билишанима, у обровачком крају, Буковица, Далмација.
Био је свештеник у цркви Светог Петра у Биовичину Селу. Као познати борац за социјалну правду ставио се на чело народног устанка познатијег као Куриџина буна која је 1704. године букнула на подручју Буковице и Равних Котара против млетачке власти, односно скупљача "дециме" (пореза).
У октобру 1704. године, после девет месеци устанка, морао је пребећи у Лику. Следеће године се враћа у Далмацију кад је добио гаранцију од новог провидура Гиустина да Рива да му се неће судити. Настанио се у својим Билишанима где је наставио мирно да живи. Али не задуго.
По доласку новог провидура 1706. гопдине, Цанаиети га хапси и затвара у книнску тврђаву. Одатле је пребачен за Задар, где му је суђено. Осуђен је 9. јула 1706. године на 40 година тешке тамнице. Казну је издржао у тамници у Венецији. За тих 40 година робства ништа није знао о својој ћерки Магдалини (Манди) која је живела сама у Билишанима.
Ослобођен је 9. јула 1746. године. Иако је у тамници оглувео и ослепео није му дозвољено да се врати у Билишане. Умро је у Задру 9. априла 1749. године.
