Mijailović ponudio mesto Partizanovog predsednika Željku Obradoviću! Prisutan je bio i TREĆI ČOVEK

Čačanin je u intervjuu za Mozzartsport pričao o mnogim temama, a verovatno najzanimljivija je kao i uvek - Željko Obradović.

Mijailović je opisao kako je izgledala ta 2021. godina u Partizanu.

- On je došao je došao u aprilu te sezone. Sa Zokijem sam razgovarao nekoliko puta, dogovorili smo se da dođe, i to mi je bilo vrlo važno. Da mi on pomogne da se više ne igramo košarke, da treneri dovode igrače, da ima iskustva, prosto mora da ima neko iskustvo. Da zna kako se stvara. Ja sam znao da će Zoran da napravi neke rezultate, zato što ima iskustvo iz menadžerskog posla. I znao sam da je Zoran, kao bivši agent i bivši sportski direktor i jedan od najozbiljnijih igrača, ona bosanska tvrda glava, da će nalaziti rešenja, da će se boriti. Ja njega nisam znao pre toga nešto preterano, nekoliko smo puta sedeli. Veoma je važan trenutak gde je Zoran Savić prihvatio posao u aprilu te godine. Krenuli smo zajedno da gradimo. Zoran je imao svoj spisak trenera, da sada ne spominjem imena.

Nije imao Željka na spisku?

- Nije... Situacija koja će ući u legendu. On je nabrajao imena trenera za koje misli da su dobri, a ja mu kažem: 'A Željko Obradović?' On odgovara: 'Ti nisi normalan'. Rekao sam hajde da probamo, da pokušamo nešto. Otišli smo početkom maja u Barselonu, bili smo kod Đordija na sastanku u Evroligi, gde smo se dogovorili da nam daju licencu za Evrokup. Dogovorili smo se. Onda sam ja zvao Željka da se vidimo sa njim. On nas je primio kod njega u kuću i tu je krenuo taj moj prvi, otvoreni napad na njega, da on prihvati da bude trener. Mislim da su to, da kažem, vrlo važni trenuci za ovaj neki period koji je iza nas, koji je zaista lep, bez obzira na sva dešavanja oko rezultata, koliko je bilo trofeja... Mi smo posle osam-devet godina osvojili tu titulu ABA lige, bili na korak do Fajnal fora, tri godine igramo u Evroligi zaredom. Imamo kontinuitet, imamo veliki klub - priča Mijailović za Mozzartsport.

Priča dalje teče...

- To njegovo prihvatanje da bude trener i ti razgovori kod mene u kancelarijama Partizana je nešto što će mi verovatno uvek ostati u sećanju. Pregovarao sam sa mnogo ljudi u životu, ozbiljnih predstavnika kompanija, ali to su bili neki drugačiji pregovori. Zapravo nisu ni bili pregovori. Najmanje se tu ticalo nekih uslova, nego jednostavno su bili pregovori o viziji. Šta ćemo da radimo, kako hoćemo da se razvijamo, koliko je on siguran da će taj projekat da opstane, koliko sam ja iskren u celoj toj nameri. Biti predsednik kluba gde vam u toj situaciji dođe jedno ime kao što je Željko Obradović, nakon toliko trofeja i ostvarnih uspeha... Povratak posle 30 godina je nešto što sigurno partizanovci nikada neće zaboraviti u životu. Jedan od dva najveća uspeha koje sam imao svih ovih godina kao predsednik kluba, pored finansijske konsolidacije i to što sam uspeo Željka Obradovića da vratim u Partizan.

Bilo je tu i pomalo komičnih situacija.

- Sećam se kada je prihvatio da bude trener, samo je ustao i pružio mi ruku i rekao dogovorili smo se.

Kako je Mijailović reagovao?

- Ja mu nisam pružio ruku, nisam mogao da verujem da mi on pruža ruku, stvarno... I on gleda i kaže: 'Šta je sada? Već si odustao?' Ja i dalje gledam... Bila je i ona priča da potpišemo ugovor, on kaže da mu ne treba ugovor, da će potpisati. Onda smo organizovali konferenciju jer sam mislio, ako imamo konferenciju, to je kao da je potpisao ugovor, nema nazad posle toga. Ubedio sam ga da napravimo konferenciju.

Na konferenciji nije imao potpisan ugovor sa Partizanom?

- Ne, tek posle mesec dana. Nije mu zaista bilo ni toliko važno. Napravili smo tad konferenciju za medije i zaista istorijska konferencija i istorijski trenutak. Važno je da njegov povratak krunišemo velikim sportskim uspehom što bi bilo zapisano u istorijskim knjigama Partizana.

Pregovori su jedna stvar. Kako sada izgleda sarađivati sa Željkom Obradovićem već četvrtu sezonu?

"- Željko je svoj čovek. Željko ima svoj integritet i ima svoje ime i prezime i jaka je ličnost. To je neminovna stvar. I nije komplikovano s njim sarađivati kada znate da postavite stvari, da postavite sistem. Nije to ništa komplikovano. Ako dođete u situaciju da hoćete da se mešate treneru u posao kao predsednik kluba, ako dođete u situaciju da hoćete da vi odlučujete o tome ko će da igra i ko je bolji igrač, ko je lošiji igrač, da vi odlučujete o tome ko treba da dođe, ko ne treba da dođe, a ne da se pitajte za novac za budžet i za neku strategiju kluba, onda možda bude vrlo komplikovano. Svaki trener, ne samo Željko Obradović. On zna da radi svoj posao nepogrešno dobro i što je vrlo važno, on zna da je njegova pozicija – pozicija trenera. Svi su se plašili tada u tom trenutku... Ostoja Mijailović, nema košarkaško ime i prezime, ja u tom trenutku tek tri godine u Partizanu, skromni rezultati, da kažem, klub na nekom niskom nivou organizacije. Pa svi su kao bili zabrinuti, pa on će kao tebe da preskoči, on će ono, on će ovo. Ja nikada s tim nisam imao problem u životu. Apsolutno nikada nisam imao problem sa svojim samopouzdanjem.

- Ja sam napravio jedan od najboljih Upravnih odbora bilo kog kluba u istoriji srpskog sporta. Najveći srpski privrednici sede ovde. Sistem je postavljen, zna se kako se pravi budžet, zna se kako se pravi "cashflow", zna se kako se šta isplaćuje, zna se da se plaćaju porezi na vreme, da Željko zna šta je njegov posao, da Zoran zna šta je njegov posao, da postoje pravila igre. Bukvalno, kao najmodernija kompanija. Postavite sistem. Partizan nije imao sistem. Partizan je bio čista improvizacija. Partizan je bio skup nekih ljudi koji su organizovali utakmice, koji je funkcionisao na najnižem mogućem nivou kada je organizacija u pitanju. Ovo kako danas funkcioniše Partizan, pa tako funkcioniše multinacionalna korporacija. Apsolutno na isti način. Nema razlike nikakve. I Željku i svim ljudima koji se danas nalaze u klubu je sigurno čast raditi za takvu organizaciju koja ima svoje automobile, koja ima svoju medicinsku opremu, koja ima svoj parket, koja ima svoj autobus, koja ima svoju opremu, koja ima plate na vreme, koja ima takav Upravni odbor, pa svi hoće takav sistem. Tako da se ja nikada nisam plašio snage Željka Obradovića, ja sam se s njim našao u jednom trenutku... - priča Mijailović.

Bio je to trenutak kada je bilo potrebno produžiti ugovor sa slavnim trenerom prošlog leta.

- Zapravo tu ništa nije bilo specijalno sporno, već smo pričali kako ćemo u budućnosti, šta ćemo da radimo. Naravno da ti razgovori nisu tako jednostavni. Za mene je prvo bilo pitanje, pa neću ni ja da budem ceo život predsednik ovog kluba? Imam i svoj život, imam i svoju firmu i želim neko svoje slobodno vreme. Našao sam se sa njim, bio je tu i Dragan Kićanović. I kažem ja njemu: 'Ajde bre da mi tebe postavimo da budeš ti predsednik i trener u Partizanu'. On kaže, ja taj posao nikad ne bih znao da radim kao što ga radiš ti. Kaže, ovaj klub ne može ni bez tebe danas, a ne može ni bez mene. Ja sam se, naravno, našalio u tom trenutku, ali i shvatio sam da on zaista tako i misli i zaista nema te neke... Jer, znate kako, 99% od 100% ljudi da imaju takvo ime i prezime i takav uticaj u javnosti verovatno bi ga koristili za svoj interes, ajde da kažem protiv interesa i nekog predsednika kluba, neke uprave i tako dalje. Željko zna da se postavi, zna koja je njegova niša. On jako dobro zna da pronađe svoje mesto gde mu pozicija nalaže da bude - ispričao je Ostoja Mijailović za Mozzartsport.

Najnovije vesti o KK Partizan možete naći OVDE.