Мијаиловић понудио место Партизановог председника Жељку Обрадовићу! Присутан је био и ТРЕЋИ ЧОВЕК

Чачанин је у интервјуу за Mozzartsport причао о многим темама, а вероватно најзанимљивија је као и увек - Жељко Обрадовић.

Мијаиловић је описао како је изгледала та 2021. година у Партизану.

- Он је дошао је дошао у априлу те сезоне. Са Зокијем сам разговарао неколико пута, договорили смо се да дође, и то ми је било врло важно. Да ми он помогне да се више не играмо кошарке, да тренери доводе играче, да има искуства, просто мора да има неко искуство. Да зна како се ствара. Ја сам знао да ће Зоран да направи неке резултате, зато што има искуство из менаџерског посла. И знао сам да је Зоран, као бивши агент и бивши спортски директор и један од најозбиљнијих играча, она босанска тврда глава, да ће налазити решења, да ће се борити. Ја њега нисам знао пре тога нешто претерано, неколико смо пута седели. Веома је важан тренутак где је Зоран Савић прихватио посао у априлу те године. Кренули смо заједно да градимо. Зоран је имао свој списак тренера, да сада не спомињем имена.

Није имао Жељка на списку?

- Није... Ситуација која ће ући у легенду. Он је набрајао имена тренера за које мисли да су добри, а ја му кажем: 'А Жељко Обрадовић?' Он одговара: 'Ti ниси нормалан'. Рекао сам хајде да пробамо, да покушамо нешто. Отишли смо почетком маја у Барселону, били смо код Ђордија на састанку у Евролиги, где смо се договорили да нам дају лиценцу за Еврокуп. Договорили смо се. Онда сам ја звао Жељка да се видимо са њим. Он нас је примио код њега у кућу и ту је кренуо тај мој први, отворени напад на њега, да он прихвати да буде тренер. Мислим да су то, да кажем, врло важни тренуци за овај неки период који је иза нас, који је заиста леп, без обзира на сва дешавања око резултата, колико је било трофеја... Ми смо после осам-девет година освојили ту титулу АБА лиге, били на корак до Фајнал фора, три године играмо у Евролиги заредом. Имамо континуитет, имамо велики клуб - прича Мијаиловић за Mozzartsport.

Прича даље тече...

- То његово прихватање да буде тренер и ти разговори код мене у канцеларијама Партизана је нешто што ће ми вероватно увек остати у сећању. Преговарао сам са много људи у животу, озбиљних представника компанија, али то су били неки другачији преговори. Заправо нису ни били преговори. Најмање се ту тицало неких услова, него једноставно су били преговори о визији. Шта ћемо да радимо, како хоћемо да се развијамо, колико је он сигуран да ће тај пројекат да опстане, колико сам ја искрен у целој тој намери. Бити председник клуба где вам у тој ситуацији дође једно име као што је Жељко Обрадовић, након толико трофеја и остварних успеха... Повратак после 30 година је нешто што сигурно партизановци никада неће заборавити у животу. Један од два највећа успеха које сам имао свих ових година као председник клуба, поред финансијске консолидације и то што сам успео Жељка Обрадовића да вратим у Партизан.

Било је ту и помало комичних ситуација.

- Сећам се када је прихватио да буде тренер, само је устао и пружио ми руку и рекао договорили смо се.

Како је Мијаиловић реаговао?

- Ја му нисам пружио руку, нисам могао да верујем да ми он пружа руку, стварно... И он гледа и каже: 'Шта је сада? Већ си одустао?' Ја и даље гледам... Била је и она прича да потпишемо уговор, он каже да му не треба уговор, да ће потписати. Онда смо организовали конференцију јер сам мислио, ако имамо конференцију, то је као да је потписао уговор, нема назад после тога. Убедио сам га да направимо конференцију.

На конференцији није имао потписан уговор са Партизаном?

- Не, тек после месец дана. Није му заиста било ни толико важно. Направили смо тад конференцију за медије и заиста историјска конференција и историјски тренутак. Важно је да његов повратак крунишемо великим спортским успехом што би било записано у историјским књигама Партизана.

Преговори су једна ствар. Како сада изгледа сарађивати са Жељком Обрадовићем већ четврту сезону?

"- Жељко је свој човек. Жељко има свој интегритет и има своје име и презиме и јака је личност. То је неминовна ствар. И није компликовано с њим сарађивати када знате да поставите ствари, да поставите систем. Није то ништа компликовано. Ако дођете у ситуацију да хоћете да се мешате тренеру у посао као председник клуба, ако дођете у ситуацију да хоћете да ви одлучујете о томе ко ће да игра и ко је бољи играч, ко је лошији играч, да ви одлучујете о томе ко треба да дође, ко не треба да дође, а не да се питајте за новац за буџет и за неку стратегију клуба, онда можда буде врло компликовано. Сваки тренер, не само Жељко Обрадовић. Он зна да ради свој посао непогрешно добро и што је врло важно, он зна да је његова позиција – позиција тренера. Сви су се плашили тада у том тренутку... Остоја Мијаиловић, нема кошаркашко име и презиме, ја у том тренутку тек три године у Партизану, скромни резултати, да кажем, клуб на неком ниском нивоу организације. Па сви су као били забринути, па он ће као тебе да прескочи, он ће оно, он ће ово. Ја никада с тим нисам имао проблем у животу. Апсолутно никада нисам имао проблем са својим самопоуздањем.

- Ја сам направио један од најбољих Управних одбора било ког клуба у историји српског спорта. Највећи српски привредници седе овде. Систем је постављен, зна се како се прави буџет, зна се како се прави "cashflow", зна се како се шта исплаћује, зна се да се плаћају порези на време, да Жељко зна шта је његов посао, да Зоран зна шта је његов посао, да постоје правила игре. Буквално, као најмодернија компанија. Поставите систем. Партизан није имао систем. Партизан је био чиста импровизација. Партизан је био скуп неких људи који су организовали утакмице, који је функционисао на најнижем могућем нивоу када је организација у питању. Ово како данас функционише Партизан, па тако функционише мултинационална корпорација. Апсолутно на исти начин. Нема разлике никакве. И Жељку и свим људима који се данас налазе у клубу је сигурно част радити за такву организацију која има своје аутомобиле, која има своју медицинску опрему, која има свој паркет, која има свој аутобус, која има своју опрему, која има плате на време, која има такав Управни одбор, па сви хоће такав систем. Тако да се ја никада нисам плашио снаге Жељка Обрадовића, ја сам се с њим нашао у једном тренутку... - прича Мијаиловић.

Био је то тренутак када је било потребно продужити уговор са славним тренером прошлог лета.

- Заправо ту ништа није било специјално спорно, већ смо причали како ћемо у будућности, шта ћемо да радимо. Наравно да ти разговори нису тако једноставни. За мене је прво било питање, па нећу ни ја да будем цео живот председник овог клуба? Имам и свој живот, имам и своју фирму и желим неко своје слободно време. Нашао сам се са њим, био је ту и Драган Кићановић. И кажем ја њему: 'Ајде бре да ми тебе поставимо да будеш ти председник и тренер у Партизану'. Он каже, ја тај посао никад не бих знао да радим као што га радиш ти. Каже, овај клуб не може ни без тебе данас, а не може ни без мене. Ја сам се, наравно, нашалио у том тренутку, али и схватио сам да он заиста тако и мисли и заиста нема те неке... Јер, знате како, 99% од 100% људи да имају такво име и презиме и такав утицај у јавности вероватно би га користили за свој интерес, ајде да кажем против интереса и неког председника клуба, неке управе и тако даље. Жељко зна да се постави, зна која је његова ниша. Он јако добро зна да пронађе своје место где му позиција налаже да буде - испричао је Остоја Мијаиловић за Mozzartsport.

Најновије вести о KK Партизан можете наћи ОВДЕ.