"Ovo je za hospitalizaciju ovo stanje u kom se ja nalazim sada... Veri difikult tu translejt maj frend": Sećate li se ČUVENE konferencije Obradovića? (VIDEO)

Tadašnja Srbija i Crna Gora dobili su jedinstvenu priliku da osvoje medalju pred svojim igračima. Evrobasket se održavao od 16. do 25. septembra 2005. godine u Beogradu, Podgorici, Novom Sadu i Vršcu.

Selektor reprezentacije, Željko Obradović je objavio spisak igrača za Evropsko prvenstvo. Mnogo poznatih i zvučnih imena se našlo, što je dodatno podstaklo navijače da veruju da je medalja nikada bliže.

Marko Jarić, Vule Avdalović, Bojan Popović, Igor Rakočević, Vlado Šćepanović, Uroš Tripković, Aleksandar Pavlović, Milan Gurović, Dejan Bodiroga, Vladimir Radmanović, Dejan Milojević, Dejan Tomašević, Predrag Drobnjak, Nenad Krstić, Darko Miličić i Željko Rebrača.
 

Osmina finala igrala se protiv reprezentacija Francuske u Novom Sadu. Rival Srbije i Crne Gore u Pioniru je glatko izgubio od Slovenije i Grčke, a jedva dobio Bosnu i Hercegovinu. Ovo je trebalo da bude rutinska pobeda i samo korak do četvrtfinala.

Francuska je ušla jako u ovu utakmicu. U 17. minutu igre poveli su 14 poena (36:22) i to bez Tonija Parkera u prvoj četvrtini. 

Ipak, uspeo je domaćin da se izbori i da u drugi deo utakmice uđe sa devet poena prednosti (44:35). Francuska je uzvratila i smanjila vođstvo na tri poena pred poslednji kvartal. Igra reprezentacije Srbije i Crne Gore potpuno se raspala.

Pred kraj utakmice, smenjivali su se košarkaši koji su mašili slobodna bacanja. Marko Jarić promašio je oba, da bi potom Željko Rebrača to isto učinio šest sekundi pred kraj i pri rezultatu 74:71 za Francusku.

Ovo je bila poslednja utakmica za reprezentaciju velikog košarkaša i kapitena Dejana Bodirogu. Ostaje žal što je takav igrač porazom u svojoj državi napustio selekciju.

Nacija je bila u šoku i razočarana igrom reprezentacije, a selektor Obradović izašao je pred medije i javnost da objasni šta se tačno dešavalo na utakmici, ali i na pripremama za Evropsko prvenstvo.

 - Izvinjavam se ljudima, dao sam sve od sebe, žao mi je stručnog štaba i pojedinih igrača… Ovo je izašlo iz mene, treba da se kaže istina a oni neka izvole.

Meni je savest najmirnija. Jedino sam neke morao da sklonim ranije. Imao bih problem, ali bi bilo bolje.

Pre dve godine sam zamoljen da preuzmem reprezentaciju jer niko nije hteo. Tražio sam 15 dana da razmislim i prihvatio, iako su mi prijatelji govorili da sam lud. Ispao sam budala… Imao sam dug razgovor sa igračima u svlačionici, probao sam, bar na kraju ovoga strašnog što se desilo, da ih isprovociram da budu ljudi do kraja, ali nisam uspeo.

Nema taktike, ima odnosa, ti odnosi su doveli do ovoga… Od prvog dana priprema trebalo je da individualno razgovaram i ubijam egoiste u njima. Samo zato nema rezultata. Pitajte igrače. Ja i dalje mislim da smo mi u košarkaškom smislu najbolja evropska reprezentacija, ali to što sam našao u ova dva meseca, nisam video u životu. Rekao sam im da se pogledaju u ogledalo i da se pitaju da li su pošteni, ima ih mnogo nepoštenih… Moja greška je što neke nisam poterao posle prvih loših stvari koje sam video. Probao sam ljudski, toplo, da napravim kontakt, objašnjavao im da je ovo reprezentacija, zemlja, da nema ničeg svetijeg… 

Ljudi, pa da li vi znate da mi večeras jedan igrač kaže da neće nazad zato što mu neko nije dodao loptu. Sebi zameram, sebi, što nisam izašao pred vas prvog dana da vam to kažem… Još četvoricu sam imao u planu za škart, sedam-osam ih je ginulo, grešili su ali se borili. Bolje bi bilo da smo ostali samo sa tim igračima, ali da sam to uradio, verovatno bih imao problema s vama novinarima i javnosti uopšte. O kojim se igračima radilo, videlo se iz aviona. 

Rekao sam igračima da ću sve ovo reći vama novinarima jer mi se sve skupilo. Pa ja sam morao da sastavljam petorku prema tome ko s kim govori ili ne govori! Evo vam još jedan detalj: danas pred utakmicu sa Francuskom razgovaramo u stručnom štabu: šta ako pobedimo, ostajemo u Novom Sadu ili idemo za Beograd? Svi su rekli: ostajemo, ako odemo u Beograd zna se šta će biti… I još nešto: pre nego što sam uopšte počeo pripreme, potrošio sam mesec dana na telefonu ubeđujući igrače da dođu, a oni su uslovljavali da čuju šta je prvo rekao ovaj ili onaj pa da oni onda još malo zatežu, odugovlače. Nema šanse da nastavim da radim ovaj posao, ne želim da završim u ludnici. Nasledniku ću ostaviti napismeno sve što mislim, ako bude želeo da čita. I neka mu je Bog u pomoći - rekao je Obradović na čuvenoj konferenciji za medije.

Jedan video snimak ove konferencije na Jutjubu ima milion pregleda, dok drugi broji preko 400 hiljada, a naslov govori samo koliko je ovaj govor ostao upečatljiv.

 - Kada nam je Željko Obradović održao NAJVEĆU konferenciju za štampu u istoriji košarke (Eurobasket 2005) - piše u naslovu na engleskom jeziku.

Poraz je relativno zaboravljen, reprezentaciji je trebalo nekoliko godina da ponovo stane na noge. Danas, selekcija Svetislava Pešića pokazala je da je pravi tim, te ređa uspeh za upehom. Iako je prošlo 20 godine ono što se i dalje prepričava i pamti jeste govor najtrofejnijeg trenera Evrope.