VIŠE NEGO UBEDLJIVO: Crvena zvezda u ovom parametru nema PREMCA u Evroligi (FOTO)

Dejan Radonjić, KK Crvena zvezda / Izvor: MN Press

Niko kao crveno-beli.

Crvena Zvezda je evroligaški tim u kojem domaći igrači dobijaju najviše šanse na parketu ove sezone, pokazuje analiza portala "Basket Njuz". Srpski košarkaši u crveno-belom dresu ove sezone proveli su 69,7 odsto vremena od ukupne minutaže svih igrača.

BIĆE KOMPLIKOVANO U BEOGRADU, ALI... Mesina zna kako sa Crvenom zvezdom

RADOJIČIĆ: Beograd je spreman za fajnal-for Evrolige

ODRŽAN ŽREB ZA KUP KORAĆA! Zvezda i Partizan ne mogu da se sastanu pre finala

Pored Crvene zvezde još samo dva tima Evrolige koriste domaće igrače u bar 50 odsto vremena – Žalgiris i Asvel. Na začelju su Barselona, Efes, a na poslednjem mestu je – Baskonija. Na igru domaćih igrača u timu iz Vitorije “pada” tek 0,5 odsto! To je najniži procenat u istoriji ovog takmičenja. Jedini Španac koji je ulazio na teren je Alehandro Barera, koji je do sada igrao 22:45 minuta.

Tri zemlje koje su imale najviše domaćih igrača u Evroligi su Hrvatska (68.6%), Srbija (61.6%) i Litvanija (56,2%). Ti košarkaši su, gledajući klubove koji su bar 10 godina igrali u Evroligi, najčešće igrali za Cibonu, Partizan i Žalgiris.

Ipak, ovaj podatak, bar kada pogledamo tradiciju, nije ohrabrujući za izabranike Dejana Radonjića, ukoliko se razmišlja o napadu na titulu, što u ovom trenutku ne deluje realno.

Jedini put kada je neka ekipa, u kojoj su domaći igrači proveli više od 60 odsto minuta na terenu, osvojila titulu u Evroligi, bio je Panatinaikos 2011. godine.

Primera radi, Fenerbahče je 2017. godine prvak postao sa samo 4,4 odsto, a CSKA 2008. sa 9,1 odsto minuta za domaće igrače.

Od početka "moderne" Evrolige, samo četiri puta se dogodilo da timovi, u kojima 70 odsto minuta odlazi na domaće košarkaše, uspeju da se plasiraju dalje.

Bili su to Bolonja (2000/01), Cibona (2000/01), te Partizan, prvo 2007/08, a onda i sezonu kasnije.

Portal "Basket Njuz" je izračunao da se od srpskih klubova od 2000. pa na ovamo najviše oslanjaju na domaće igrače jedino hrvatski (Hrvatska 68,6%, Srbija 61,6%, Litvanija 56,2%).

Hrvatska je poslednji put imala predstavnika u eliti u sezoni 2015/16, dok Srbija i Litvanija u poslednjih sedam sezona imaju po jedan klub u Evroligi.