ВИШЕ НЕГО УБЕДЉИВО: Црвена звезда у овом параметру нема ПРЕМЦА у Евролиги (ФОТО)

Дејан Радоњић, KK Црвена звезда / Извор: МН Press

Нико као црвено-бели.

Црвена Звезда је евролигашки тим у којем домаћи играчи добијају највише шансе на паркету ове сезоне, показује анализа портала "Баскет Њуз". Српски кошаркаши у црвено-белом дресу ове сезоне провели су 69,7 одсто времена од укупне минутаже свих играча.

БИЋЕ КОМПЛИКОВАНО У БЕОГРАДУ, АЛИ... Месина зна како са Црвеном звездом

РАДОЈИЧИЋ: Београд је спреман за фајнал-фор Евролиге

ОДРЖАН ЖРЕБ ЗА КУП КОРАЋА! Звезда и Партизан не могу да се састану пре финала

Поред Црвене звезде још само два тима Евролиге користе домаће играче у бар 50 одсто времена – Жалгирис и Асвел. На зачељу су Барселона, Ефес, а на последњем месту је – Басконија. На игру домаћих играча у тиму из Виторије “пада” тек 0,5 одсто! То је најнижи проценат у историји овог такмичења. Једини Шпанац који је улазио на терен је Алехандро Барера, који је до сада играо 22:45 минута.

Три земље које су имале највише домаћих играча у Евролиги су Хрватска (68.6%), Србија (61.6%) и Литванија (56,2%). Ти кошаркаши су, гледајући клубове који су бар 10 година играли у Евролиги, најчешће играли за Цибону, Партизан и Жалгирис.

Ипак, овај податак, бар када погледамо традицију, није охрабрујући за изабранике Дејана Радоњића, уколико се размишља о нападу на титулу, што у овом тренутку не делује реално.

Једини пут када је нека екипа, у којој су домаћи играчи провели више од 60 одсто минута на терену, освојила титулу у Евролиги, био је Панатинаикос 2011. године.

Примера ради, Фенербахче је 2017. године првак постао са само 4,4 одсто, а ЦСКА 2008. са 9,1 одсто минута за домаће играче.

Од почетка "модерне" Евролиге, само четири пута се догодило да тимови, у којима 70 одсто минута одлази на домаће кошаркаше, успеју да се пласирају даље.

Били су то Болоња (2000/01), Цибона (2000/01), те Партизан, прво 2007/08, а онда и сезону касније.

Портал "Баскет Њуз" је израчунао да се од српских клубова од 2000. па на овамо највише ослањају на домаће играче једино хрватски (Хрватска 68,6%, Србија 61,6%, Литванија 56,2%).

Хрватска је последњи пут имала представника у елити у сезони 2015/16, док Србија и Литванија у последњих седам сезона имају по један клуб у Евролиги.