Britanac kaže da Novakove suze NE MENJAJU NIŠTA! Njegov stav je radikalan i možda ga ranije niste čuli
Najveći teniser svih vremena Novak Đoković osvojio je zlatnu medalju na Olimpijskim igrama u Parizu. Nole je u finalu bio bolji od mlađanog Karlosa Alkaraza iz Španije rezultatom 2:0 (7:6, 7:6).
Britanski novinar Džejms Grej, koji radi za tamošnji "I News", dao je interesantan komentar teniskog turnira na OI u celini.
Uz naslov "Tenis ne bi trebalo da bude olimpijski sport i Đokovićeve suze neće promeniti moje mišljenje", Grej je pokušao da objasi svije tvrdnje koje se tiču pre svega finansija, mada ni u jednom trenutku nije osporio Novakov uspeh.
- Bilo je neosporno dirljivo gledati Novaka Đokovića kako plače, drhti i grči se od nacionalnog ponosa dok grli svoju ženu i decu sa zastavom na tribinama Rolan Garosa - napisao je Grej i dodao:
- Same suze ne pričaju priču. Đokoviću ne smeta da pusti suzu na teniskom terenu. Ali veličina ovog finala i ono što je ono značilo za dvojicu muškaraca, koji su obojica posle jecali, neće promeniti činjenicu da tenis nije sport koji pripada Olimpijskim igrama.
- Sada amaterski status OI sigurno bledi. Centar sportske atletike platiće svakom osvajaču zlatne medalje 50.000 dolara (39.000 funti). Međunarodna bokserska asocijacija (IBA), zahvaljujući svom sponzoru ruske državne energetske kompanije, platiće 100.000 dolara (79.000 funti) osvajačima zlatnih medalja, 50.000 dolara (39.000 funti) za srebrne medalje i 25.000 dolara (20.000 funti) za bronzane.
- Vremenom će većina, ako ne i svi olimpijski sportisti, verovatno biti nešto plaćeni. Naivno je misliti da se to vremenom neće postepeno menjati. Ali verovatno im nikada neće biti plaćeno dva miliona funti koliko je Alkaraz zaradio poslednji put kada je bio u finalu Rolan Garosa.
- Mogli biste da tvrdite da nedostatak novčane nagrade čini olimpijski tenis više, a ne manje čistim, ali to ignoriše samu prirodu modernog tenisa. Gotovina je nesumnjivo kralj u ovom sportu. Drugi olimpijski sportovi su krivi za uzimanje novca od ljudi koji žele da iskoriste sportiste kao sredstvo za opaki cilj, naravno, ali barem ti sportovi još uvek imaju pristojnosti da ovaj istorijski i na kraju dostojan događaj učine svojim vrhuncem. I to je ono što bi trebalo da definiše sport kao sport koji se uklapa u Olimpijske igre, jedan od retkih događaja gde se svet okuplja i ima za cilj „promociju mira, prijateljstva i razumevanja kroz sport.
- Olimpijski teniski turnir se ne uklapa u taj kalup. Jedva je prošao dan ovog leta kada je neki ili drugi igrač izjavio da neće igrati Igre jer je bilo nezgodno preći na šljaku tako blizu US Opena, gde najbolji igrači dobijaju oko 60.000 funti samo za pojavljivanje i zbog toga uzimaju daleko veći prioritet. Većini sportista u pogledu toga što su samo izabrani za Olimpijske igre velika je čast, a iskustvo stvarnog provođenja vremena na njima je izuzetno prijatno. Neki teniseri takođe. Ali njih je sve manje i daleko između njih - piše Grej.
