Британац каже да Новакове сузе НЕ МЕЊАЈУ НИШТА! Његов став је радикалан и можда га раније нисте чули
Највећи тенисер свих времена Новак Ђоковић освојио је златну медаљу на Олимпијским играма у Паризу. Ноле је у финалу био бољи од млађаног Карлоса Алкараза из Шпаније резултатом 2:0 (7:6, 7:6).
Британски новинар Џејмс Греј, који ради за тамошњи "И News", дао је интересантан коментар тениског турнира на ОИ у целини.
Уз наслов "Тенис не би требало да буде олимпијски спорт и Ђоковићеве сузе неће променити моје мишљење", Греј је покушао да објаси свије тврдње које се тичу пре свега финансија, мада ни у једном тренутку није оспорио Новаков успех.
- Било је неоспорно дирљиво гледати Новака Ђоковића како плаче, дрхти и грчи се од националног поноса док грли своју жену и децу са заставом на трибинама Ролан Гароса - написао је Греј и додао:
- Саме сузе не причају причу. Ђоковићу не смета да пусти сузу на тениском терену. Али величина овог финала и оно што је оно значило за двојицу мушкараца, који су обојица после јецали, неће променити чињеницу да тенис није спорт који припада Олимпијским играма.
- Сада аматерски статус ОИ сигурно бледи. Центар спортске атлетике платиће сваком освајачу златне медаље 50.000 долара (39.000 фунти). Међународна боксерска асоцијација (ИБА), захваљујући свом спонзору руске државне енергетске компаније, платиће 100.000 долара (79.000 фунти) освајачима златних медаља, 50.000 долара (39.000 фунти) за сребрне медаље и 25.000 долара (20.000 фунти) за бронзане.
- Временом ће већина, ако не и сви олимпијски спортисти, вероватно бити нешто плаћени. Наивно је мислити да се то временом неће постепено мењати. Али вероватно им никада неће бити плаћено два милиона фунти колико је Алкараз зарадио последњи пут када је био у финалу Ролан Гароса.
- Могли бисте да тврдите да недостатак новчане награде чини олимпијски тенис више, а не мање чистим, али то игнорише саму природу модерног тениса. Готовина је несумњиво краљ у овом спорту. Други олимпијски спортови су криви за узимање новца од људи који желе да искористе спортисте као средство за опаки циљ, наравно, али барем ти спортови још увек имају пристојности да овај историјски и на крају достојан догађај учине својим врхунцем. И то је оно што би требало да дефинише спорт као спорт који се уклапа у Олимпијске игре, један од ретких догађаја где се свет окупља и има за циљ „промоцију мира, пријатељства и разумевања кроз спорт.
- Олимпијски тениски турнир се не уклапа у тај калуп. Једва је прошао дан овог лета када је неки или други играч изјавио да неће играти Игре јер је било незгодно прећи на шљаку тако близу УС Опена, где најбољи играчи добијају око 60.000 фунти само за појављивање и због тога узимају далеко већи приоритет. Већини спортиста у погледу тога што су само изабрани за Олимпијске игре велика је част, а искуство стварног провођења времена на њима је изузетно пријатно. Неки тенисери такође. Али њих је све мање и далеко између њих - пише Греј.
