"Izgubio sam na te šugave kazne" Kukolj se baš iznervirao, duže je pričao nego što se borio

Član ekipe bio je i Aleksandar Kukolj, koji je nakon tri kazne, izgubio od brazilske grdosije od dva metra i 165 kilograma, a nakon ispadanja izneo je svoje utiske.

- Meni je nekako to zvuči iz negativnog konteksta, ali potpuno razumem. Svakako je bila šansa koju smo mi napravili, ali onda se desilo ovo što se desilo. Mislim da smo nadmašili očekivanja... Borcu je jako teško da bude objektivan, i kada on postane objektivan, on je verovatno završio svoju borilačku karijeru. E sad, mi svi smo onako, idemo do poslednjeg, skačemo na glavu, vratove, samo da ne padnemo na lađe, ne razmišljajući o posledicama, ali kada hladne glave, kao šta ja sad već mogu, kad se završi, sagledamo situaciju, pobedili smo jednu Holandiju, koja ima nebrojeno olimpijskih medalja, od naše poslednje. Pobedili smo ih 4:2, ušli među prvih osam, gde nisu prošli Gruzija, Kazahstan, i pola tih ekipa, koje su bile danas, nisu prošle do četvrtfinala... Onda smo imali Japan, nismo grđe mogli što se žreba tiče, ali uredu. Onda smo imali Brazil, i mislim da se sa njima nismo obrukali. Takođe, Brazil je i ovde imao olimpijske medalje, sad u ekipi su imali četiri da ja mogu da nabrojim. Ovaj buvko sa kojim sam se ja borio ima dve - počeo je Kukolj.

Imao je vrlo tešku borbu sa Rafaelom Silvom...

- Pakleno je bilo teško. I on je isto stariji takmičar, i ja sam sada u tim zalaznim godinama, i mene inspirišu najveći izazovi. Ja onako to sebi u glavi napravim, da kad razmislim šta mi je opasnost, napravim sebi minsko polje, tu se trudim da ne zgazim na min. Nemam predstavu kada uđem u borbu sa čovekom od 180 kila, kako će to da izgleda, koliko će biti snažno kad me uhvati, šta ću ja moći da uradim, i ovo, i ono... Računao sam da ga uplašim, malo da ga uteram u crveno, da borba traje, to sam sve uspeo, i jedino je to malo falilo da ga negde... Nezgodno je, jako je nezgodno, što se povreda tiče, to je najneprijatnija stavka ovih borbi. Bilo kakav moj polu napad, da ja probam, pa padnem na stomak, a on padne na mene, pa kolenom, to je potencijalno povreda. A isto tako, bilo kakav njegov polu napad, on mene uspe da ponese, i to sudijama izgleda kao korektno, i kao neka moja neaktivnost. Žao mi je što nisam pobedio, ali ne mislim da sam uradio lošu borbu.

Imao je zanimljivu reakciju nakon borbe, kada je legao...

- Bio sam i crkao, to je isto, mislim da nije tipično za borce, ali za mene jeste, ja mogu ovako da teram tri dana. Teram, kad moram, ali mislim da je on više crkao nego ja. Ali, kad je borba gotova, kad popusti adrenalin, ja jedva do trenera stignem, a da treba da se borim još, borio bih se... Dobra je borbica, ugasio sam se i ostalo je... Opet, Milica je radila dve kategorije više od sebe, Bunčić jednu, pričamo o realnosti. Mislim da se svakako nismo obrukali.

Posavetovao ga je i legendarni Tedi Riner...

- On je izlazio i pitao me jel imaš Silvu, reko da... Klimnuo je glavom, i pitao sam ga jel se okreće ikad taj neki levi, za moju konstrukciju... Jer ja tog borca ni ne znam, nikada sa pažnjom nisam pratio te borce. Njima je prve dve borbe radio stokilaš, dobar, ali sam ga pobedio dva puta u poslednjih osam, devet meseci. Ne ležim mu nekako, ali ozbiljan je. Oni su upravo u tom momentu kada su znali da rade sa mnom, ovaj je obukao kimono da se zagreva, i ja sam znao da ću da imam čoveka sa 80 kila više. Znam da je dešnjak, da ide rukom preko, i to je to. I kad su tako puniji borci, nema tu prostora za neko eksplozivno iznenađe... Sve se svodi na to zgnječi me, i kada napadne ja nemam gde... Ali, to se nije desilo, ali izgubio sam na te šugave kazne... Ali da, Riner mi je samo rekao ne okreći se na levu stranu, onda nisam toliko brinuo na ovaj okret, jer da sam i to morao, to bi bio pakao - podvukao je Kukolj.