"Изгубио сам на те шугаве казне" Кукољ се баш изнервирао, дуже је причао него што се борио

Члан екипе био је и Александар Кукољ, који је након три казне, изгубио од бразилске грдосије од два метра и 165 килограма, а након испадања изнео је своје утиске.

- Мени је некако то звучи из негативног контекста, али потпуно разумем. Свакако је била шанса коју смо ми направили, али онда се десило ово што се десило. Мислим да смо надмашили очекивања... Борцу је јако тешко да буде објективан, и када он постане објективан, он је вероватно завршио своју борилачку каријеру. Е сад, ми сви смо онако, идемо до последњег, скачемо на главу, вратове, само да не паднемо на лађе, не размишљајући о последицама, али када хладне главе, као шта ја сад већ могу, кад се заврши, сагледамо ситуацију, победили смо једну Холандију, која има небројено олимпијских медаља, од наше последње. Победили смо их 4:2, ушли међу првих осам, где нису прошли Грузија, Казахстан, и пола тих екипа, које су биле данас, нису прошле до четвртфинала... Онда смо имали Јапан, нисмо грђе могли што се жреба тиче, али уреду. Онда смо имали Бразил, и мислим да се са њима нисмо обрукали. Такође, Бразил је и овде имао олимпијске медаље, сад у екипи су имали четири да ја могу да набројим. Овај бувко са којим сам се ја борио има две - почео је Кукољ.

Имао је врло тешку борбу са Рафаелом Силвом...

- Паклено је било тешко. И он је исто старији такмичар, и ја сам сада у тим залазним годинама, и мене инспиришу највећи изазови. Ја онако то себи у глави направим, да кад размислим шта ми је опасност, направим себи минско поље, ту се трудим да не згазим на мин. Немам представу када уђем у борбу са човеком од 180 кила, како ће то да изгледа, колико ће бити снажно кад ме ухвати, шта ћу ја моћи да урадим, и ово, и оно... Рачунао сам да га уплашим, мало да га утерам у црвено, да борба траје, то сам све успео, и једино је то мало фалило да га негде... Незгодно је, јако је незгодно, што се повреда тиче, то је најнепријатнија ставка ових борби. Било какав мој полу напад, да ја пробам, па паднем на стомак, а он падне на мене, па коленом, то је потенцијално повреда. А исто тако, било какав његов полу напад, он мене успе да понесе, и то судијама изгледа као коректно, и као нека моја неактивност. Жао ми је што нисам победио, али не мислим да сам урадио лошу борбу.

Имао је занимљиву реакцију након борбе, када је легао...

- Био сам и цркао, то је исто, мислим да није типично за борце, али за мене јесте, ја могу овако да терам три дана. Терам, кад морам, али мислим да је он више цркао него ја. Али, кад је борба готова, кад попусти адреналин, ја једва до тренера стигнем, а да треба да се борим још, борио бих се... Добра је борбица, угасио сам се и остало је... Опет, Милица је радила две категорије више од себе, Бунчић једну, причамо о реалности. Мислим да се свакако нисмо обрукали.

Посаветовао га је и легендарни Теди Ринер...

- Он је излазио и питао ме јел имаш Силву, реко да... Климнуо је главом, и питао сам га јел се окреће икад тај неки леви, за моју конструкцију... Јер ја тог борца ни не знам, никада са пажњом нисам пратио те борце. Њима је прве две борбе радио стокилаш, добар, али сам га победио два пута у последњих осам, девет месеци. Не лежим му некако, али озбиљан је. Они су управо у том моменту када су знали да раде са мном, овај је обукао кимоно да се загрева, и ја сам знао да ћу да имам човека са 80 кила више. Знам да је дешњак, да иде руком преко, и то је то. И кад су тако пунији борци, нема ту простора за неко експлозивно изненађе... Све се своди на то згњечи ме, и када нападне ја немам где... Али, то се није десило, али изгубио сам на те шугаве казне... Али да, Ринер ми је само рекао не окрећи се на леву страну, онда нисам толико бринуо на овај окрет, јер да сам и то морао, то би био пакао - подвукао је Кукољ.