SRPSKO ZLATO VREDI VIŠE OD HRVATSKOG I AMERIČKOG: Pogledajte koliko će država nagraditi svakog Olimpijca

Šampion ostaje šampion! Kako god da se okrene... I uvek će tako biti... Nego, sada kada je spuštena zavesa na 31. Olimpijske igre valja malo sesti, odmoriti, a posle početi s dve radnje odjednom. Jedna je analiza učinjenog u Brazilu, a druga je pronaći dovoljno motiva i „asistenata“ da se počne s radom za sledeće Igre koje se 2020. godine održavaju u Tokiju. I da se samo zna, pre dublje analize, srpski sportisti su u Riju osvojili osam medalja – dve zlatne, četiri srebrne i dve bronzane medalje, što je najveći uspeh od drugog postanka Srbije, kao samostalne zemlje.

OPUSTILE SE! Naše PRELEPE KOŠARKAŠICE ovakve MNOGI nisu nikada videli (FOTO)

Činjenica da smo u sva četiri timska sporta, sa kojima smo došli na Igre, osvojili medalje (zlato, dva srebra i jednu bronzu) stavlja nas u red „iznenađujuće“ dobrih zemalja. Za vaterpolo smo pretpostavljali da nas neće neprijatno iznenaditi. Istina, traljavo su počeli, ali su stigli na mesto koje im pripada. Na vrh! Na vrh koji su sanjali i sadašnji ministar omladine i sporta Vanja Udovičić, Aleksandar Šapić, Ćirić, Vujasinović, Šoštar, Soro i mnogi drugi. Odbojkašice i košarkaši... Nadali smo se jer svi mi znamo, a i svet zna, da su odlični i „zreli“ za podijum. Srebro odbojkašica je neverovatan uspeh, a da je malo više sportske sreće i hrabrosti bilo u onom drugom setu protiv Kineskinja... Sada bismo pisali o zlatu. Košarkaši su, manje-više, na mestu na kojem su od 2014. godine i Svetskog kupa, samo sada je uspeh veći ako se zna u kakvim su sastavima došle neke reprezentacije koje su javno rekle da idu po medalju. Na oba košarkaška turnira pobednik se znao i pre 5. avgusta. Amerika je u obe kategorije „druga dimenzija“ pa stoga ne čude ni komentari ostatka sveta da je drugoplasirana selekcija najbolja. Tako je, složićete se, sada i u vaterpolu. Srbija ide po zlato, a ostali po medalje!

Košarkašice su fenomenalno iznenađenje i ne verujemo da su mnogi svesni uspeha Marininih ratnica. Nisu jer se, bez obzira na Evro titulu, o ženskoj košarci malo zna.

Košarkaši... Oni imaju dijametralno drugačiju pažnju... E, zato je izjava Miloša Teodosića na pravom mestu:

- Ljudi u Srbiji imaju razloga da slave, jer je ovo jedan veliki uspeh. Treba da se slavi uspeh i vaterpolista, odbojkašica, košarkašica i svih individualnih medalja. Mislim da smo u ove dve nedelje uspeli malo da oraspoložimo ljude u Srbiji, tako da imaju neka pametnija posla od ovih rijalitija.

Ovo je njegov stav. Stav pravog sportiste i vredan je diskutovanja jer odavno kukamo na decu, na gojaznost, na mlade koji ne znaju da potrče, da šutnu, da bace loptu, da... Ove Igre bi morale da budu prekretnica u edukaciji generacija koje još sanjaju uspehe Milice, Tijane, Sonje, Ivanje, Davora, Jelena, Dajane, Stefane, Maje, Marka, Miroslava, Miloša, Stefana, Nemanje, Ane, Sare, Vladimira, Aleksandre...

- Napravili smo ogroman uspeh, istorijski, sa osam medalja smo pokazali da smo sportska nacija. Najbolje je rezultate analizirati nakon završetka Olimpijskih igara, a ne nakon prve nedelje. To je jedini i pravi put. Zahvaljujem se svim sportistima na saradnji, pokazali su zrelost da predstavljaju zemlju na najbolji mogući način. Čestitam onima koji su osvojili medalju, ali i onima koji nisu, jer su oni najveći ponos ove zemlje - rekao je predsednik Olimpijskog komiteta Srbije.

U pravu je, uspeh je napravljen i sa osam medalja Srbija zaista može da bude ponosna. U Rio smo stigli sa 103. takmičara, a njih 54 se kući vraća s medaljom oko vrata. Po ovom podatku smo NAJSPORTSKIJA NACIJA na planeti. Dakle, 52,5 odsto delegacije ima pobedničko postolje. Amerika ima 47 odsto, Rusija 39!

NE VREDI: NALOŽENI DURENT raspršio SAN, srebro je IPAK veliki USPEH

Milica Mandić se oglasila, a ODGOVORILE joj i brojne POZNATE ličnosti i rekle joj OVO (FOTO)

OVO SE ZOVE KOMPLEKS! SRBIJA DEMOLIRALA Hrvatsku i OSVOJILA olimpijsko zlato

TREBA SLEDITI PRIMER ATLETSKOG SAVEZA

Panel raspravu svesno ili ne otvorio je Andrija Prlainović, jedan od najboljih vaterpolista sveta u istoriju ovog sporta, rekavši da država ne radi sistemski stvari koje mora i da je uspeh uglavnom rezultat individualnih napora, želja, motiva... Istina, u vaterpolu, klupskom, je tragedija, ali, recimo, brzo su Andriji replicirali Davor Štefanek (više OVDE) i Ivana Španović (više OVDE). Oni se ne slažu s konstatacijom. Oboje tvrde da je država njima pomogla da dođu do medalja, ali insistiraju da se izjave shvate isključivo kao lični odgovor, a ne kao sredstvo za dalje „političarenje“. Eto, imamo primer Novaka Đokovića... Njemu odavno pomoć državnih struktura više ne treba pošto ima najbolje uslove za trening. Ima Novak i pasiju i želju i motiv i „srce“ i hrabrost i... No, protiv Huana Martina Del Potra nije imao dan! Nadali smo se i njegovoj medalji...

Dakle, u sportu, onom vrhunskom, imam mnogo činilaca koji determinišu kasnije uspehe. Država je jedan od velikih, a u Srbiji, iako to mnogi poriču, sport ima pažnju. Na kraju krajeva, ministar je nekadašnji saigrač Andrije Prlainovića i dobro zna o čemu on priča. Međutim, Vanja Udovičić mora da brine o kompletnom sportu u nas. O boćanju kao i o fudbalu, o bejzbolu kao košarci, o planinskom biciklizmu kao odbojci... Nije mu lako jer koliko god novca da ima ne može da ga raspodeli da svi budu srećni i zadovoljni. Da vam samo približimo kako se jednom savezu daju budžetska sredstva. Do kraja oktobra tekuće godine čelnici ministarstvu dostavljaju plan rada i program takmičenja, kampova, klinika... za sledeću godinu. Eto, na osnovu ti smernica, bez mogućnosti da se navodi provere, pravi se budžet i jasno je da ministar ne zna šta se dešava na klupskom nivou u džudou u, recimo, Raškom ili Timočkom okrugu. Odatle signali, preko granskog saveza moraju da idu „na gore“. Stoga, razvoj je prioritet saveza ne ministarstva.

GRUBO PREKINUT SAN: Kineskinje BEZ MILOSTI tukle kako su stigle, Srpkinje OSTALE bez zlata

TEO I PEPI NISU ZABORAVILI MALIŠU! Sjajan GEST košarkaša SRBIJE posle dodele medalja (FOTO)

Infrastruktura koja koriste naši sportisti je takva kakva je i do drastičnih poboljšanja ne može doći preko noći, ali ni bez rezultata. Ambicija ljudi koji vode saveze je takođe bitna. Savez je svojevrsna firma, a zna se kako uspešne funkcinišu svuda u svetu. Najsvetliji primer je Atletski savez Srbije. Njihov rad bi mogao da bude reper ostalima. Njihova dvorana i staze otvorene na nekoliko lokacija u našoj zemlji daju nadu... 

S druge strane, iako svi znaju da je sport sada simbioza nekoliko stvari i da je konačan rezultat merljiv kroz novac, a ne individualne nagrade i priznanja, jasno je da za uspešan razvoj mora da bude i događaja koji animiraju potencijalne sponzore s jedne, ali i nove sportiste s druge. Decu! I jedno i drugo je važno! Setimo se, Beograd je 2015. godine bio domaćin Evropskog prvenstva u vaterpolu i oba montažna bazena iz „Arene“ preneta su u Vrnjačku banju. Tamo je sada centar, a obilazak naših „delfina“ Bora, Kruševca, Niša... pomaže afirmaciji sporta. No, znamo da je klub kao i živ organizam i kao takav ne sme da se oslanja na pomoć države. Država ne daje mnogo ni pojedincima...

Država Srbija brine o uspešnim sportistima. Brine jer, između ostalog, daje penzije za sve medalje osvojene na evropskim, svetskim prvenstvima, kao i na olimpijskim igrama. Malo manje od 600 sportista ima stečeno pravo na nacionalnu penziju, a samo je, recimo, 2014. godine, za tu namenu iz budžeta izdvojeno preko šest miliona evra. Ovo priznanje podrazumeva i mesečna primanja od navršene 40. godine, u iznosu od jedne do tri prosečne plate u Srbiji (kao merilo uzima se decembar za prethodnu godinu), pa tako najmanje vredi evropska bronza , a najviše olimpijsko zlato.

Za kraj, svi naši sportisti će dobiti između 30 i 40 hiljada evra. Mnogi kažu – blago njima, ali se retko kad zapitaju kako je njima kada se bude u pet ujutru, kada nemaju vremena za druženje, kada ne smeju „na kafu“ ili pljesku, kada na +35 moraju da urade još tri serije od po 20 sklekova, trbušnjaka, „piramida“, kada moraju... Srpski osvajači medalja dobiće, recimo, mnogo više para od Amerikanaca (25.000 dolara), Kineza (36.000 dolara), Engleza (njihov Olimpijski komitet ne nagrađuje medalje), ali i 20 puta manje od sportista s Tajvana (nagrada je 972.000 dolara). U Singapuru zlato vredi 746.000 dolara i toliko će dobiti Džozef Skuling, koji je pobedio legendu i idola Majkla Felpsa. Usput, sve zemlje iz regiona osvajače medalja u Riju nagrađuju s manje novca nego Srbija.