СРПСКО ЗЛАТО ВРЕДИ ВИШЕ ОД ХРВАТСКОГ И АМЕРИЧКОГ: Погледајте колико ће држава наградити сваког Олимпијца

Шампион остаје шампион! Како год да се окрене... И увек ће тако бити... Него, сада када је спуштена завеса на 31. Олимпијске игре ваља мало сести, одморити, а после почети с две радње одједном. Једна је анализа учињеног у Бразилу, а друга је пронаћи довољно мотива и „асистената“ да се почне с радом за следеће Игре које се 2020. године одржавају у Токију. И да се само зна, пре дубље анализе, српски спортисти су у Рију освојили осам медаља – две златне, четири сребрне и две бронзане медаље, што је највећи успех од другог постанка Србије, као самосталне земље.

ОПУСТИЛЕ СЕ! Наше ПРЕЛЕПЕ КОШАРКАШИЦЕ овакве МНОГИ нису никада видели (ФОТО)

Чињеница да смо у сва четири тимска спорта, са којима смо дошли на Игре, освојили медаље (злато, два сребра и једну бронзу) ставља нас у ред „изненађујуће“ добрих земаља. За ватерполо смо претпостављали да нас неће непријатно изненадити. Истина, траљаво су почели, али су стигли на место које им припада. На врх! На врх који су сањали и садашњи министар омладине и спорта Вања Удовичић, Александар Шапић, Ћирић, Вујасиновић, Шоштар, Соро и многи други. Одбојкашице и кошаркаши... Надали смо се јер сви ми знамо, а и свет зна, да су одлични и „зрели“ за подијум. Сребро одбојкашица је невероватан успех, а да је мало више спортске среће и храбрости било у оном другом сету против Кинескиња... Сада бисмо писали о злату. Кошаркаши су, мање-више, на месту на којем су од 2014. године и Светског купа, само сада је успех већи ако се зна у каквим су саставима дошле неке репрезентације које су јавно рекле да иду по медаљу. На оба кошаркашка турнира победник се знао и пре 5. августа. Америка је у обе категорије „друга димензија“ па стога не чуде ни коментари остатка света да је другопласирана селекција најбоља. Тако је, сложићете се, сада и у ватерполу. Србија иде по злато, а остали по медаље!

Кошаркашице су феноменално изненађење и не верујемо да су многи свесни успеха Марининих ратница. Нису јер се, без обзира на Евро титулу, о женској кошарци мало зна.

Кошаркаши... Они имају дијаметрално другачију пажњу... Е, зато је изјава Милоша Теодосића на правом месту:

- Људи у Србији имају разлога да славе, јер је ово један велики успех. Треба да се слави успех и ватерполиста, одбојкашица, кошаркашица и свих индивидуалних медаља. Мислим да смо у ове две недеље успели мало да орасположимо људе у Србији, тако да имају нека паметнија посла од ових ријалитија.

Ово је његов став. Став правог спортисте и вредан је дискутовања јер одавно кукамо на децу, на гојазност, на младе који не знају да потрче, да шутну, да баце лопту, да... Ове Игре би морале да буду прекретница у едукацији генерација које још сањају успехе Милице, Тијане, Соње, Ивање, Давора, Јелена, Дајане, Стефане, Маје, Марка, Мирослава, Милоша, Стефана, Немање, Ане, Саре, Владимира, Александре...

- Направили смо огроман успех, историјски, са осам медаља смо показали да смо спортска нација. Најбоље је резултате анализирати након завршетка Олимпијских игара, а не након прве недеље. То је једини и прави пут. Захваљујем се свим спортистима на сарадњи, показали су зрелост да представљају земљу на најбољи могући начин. Честитам онима који су освојили медаљу, али и онима који нису, јер су они највећи понос ове земље - рекао је председник Олимпијског комитета Србије.

У праву је, успех је направљен и са осам медаља Србија заиста може да буде поносна. У Рио смо стигли са 103. такмичара, а њих 54 се кући враћа с медаљом око врата. По овом податку смо НАЈСПОРТСКИЈА НАЦИЈА на планети. Дакле, 52,5 одсто делегације има победничко постоље. Америка има 47 одсто, Русија 39!

НЕ ВРЕДИ: НАЛОЖЕНИ ДУРЕНТ распршио САН, сребро је ИПАК велики УСПЕХ

Милица Мандић се огласила, а ОДГОВОРИЛЕ јој и бројне ПОЗНАТЕ личности и рекле јој ОВО (ФОТО)

ОВО СЕ ЗОВЕ КОМПЛЕКС! СРБИЈА ДЕМОЛИРАЛА Хрватску и ОСВОЈИЛА олимпијско злато

ТРЕБА СЛЕДИТИ ПРИМЕР АТЛЕТСКОГ САВЕЗА

Панел расправу свесно или не отворио је Андрија Прлаиновић, један од најбољих ватерполиста света у историју овог спорта, рекавши да држава не ради системски ствари које мора и да је успех углавном резултат индивидуалних напора, жеља, мотива... Истина, у ватерполу, клупском, је трагедија, али, рецимо, брзо су Андрији реплицирали Давор Штефанек (више ОВДЕ) и Ивана Шпановић (више ОВДЕ). Они се не слажу с констатацијом. Обоје тврде да је држава њима помогла да дођу до медаља, али инсистирају да се изјаве схвате искључиво као лични одговор, а не као средство за даље „политичарење“. Ето, имамо пример Новака Ђоковића... Њему одавно помоћ државних структура више не треба пошто има најбоље услове за тренинг. Има Новак и пасију и жељу и мотив и „срце“ и храброст и... Но, против Хуана Мартина Дел Потра није имао дан! Надали смо се и његовој медаљи...

Дакле, у спорту, оном врхунском, имам много чинилаца који детерминишу касније успехе. Држава је један од великих, а у Србији, иако то многи поричу, спорт има пажњу. На крају крајева, министар је некадашњи саиграч Андрије Прлаиновића и добро зна о чему он прича. Међутим, Вања Удовичић мора да брине о комплетном спорту у нас. О боћању као и о фудбалу, о бејзболу као кошарци, о планинском бициклизму као одбојци... Није му лако јер колико год новца да има не може да га расподели да сви буду срећни и задовољни. Да вам само приближимо како се једном савезу дају буџетска средства. До краја октобра текуће године челници министарству достављају план рада и програм такмичења, кампова, клиника... за следећу годину. Ето, на основу ти смерница, без могућности да се наводи провере, прави се буџет и јасно је да министар не зна шта се дешава на клупском нивоу у џудоу у, рецимо, Рашком или Тимочком округу. Одатле сигнали, преко гранског савеза морају да иду „на горе“. Стога, развој је приоритет савеза не министарства.

ГРУБО ПРЕКИНУТ САН: Кинескиње БЕЗ МИЛОСТИ тукле како су стигле, Српкиње ОСТАЛЕ без злата

ТЕО И ПЕПИ НИСУ ЗАБОРАВИЛИ МАЛИШУ! Сјајан ГЕСТ кошаркаша СРБИЈЕ после доделе медаља (ФОТО)

Инфраструктура која користе наши спортисти је таква каква је и до драстичних побољшања не може доћи преко ноћи, али ни без резултата. Амбиција људи који воде савезе је такође битна. Савез је својеврсна фирма, а зна се како успешне функцинишу свуда у свету. Најсветлији пример је Атлетски савез Србије. Њихов рад би могао да буде репер осталима. Њихова дворана и стазе отворене на неколико локација у нашој земљи дају наду... 

С друге стране, иако сви знају да је спорт сада симбиоза неколико ствари и да је коначан резултат мерљив кроз новац, а не индивидуалне награде и признања, јасно је да за успешан развој мора да буде и догађаја који анимирају потенцијалне спонзоре с једне, али и нове спортисте с друге. Децу! И једно и друго је важно! Сетимо се, Београд је 2015. године био домаћин Европског првенства у ватерполу и оба монтажна базена из „Арене“ пренета су у Врњачку бању. Тамо је сада центар, а обилазак наших „делфина“ Бора, Крушевца, Ниша... помаже афирмацији спорта. Но, знамо да је клуб као и жив организам и као такав не сме да се ослања на помоћ државе. Држава не даје много ни појединцима...

Држава Србија брине о успешним спортистима. Брине јер, између осталог, даје пензије за све медаље освојене на европским, светским првенствима, као и на олимпијским играма. Мало мање од 600 спортиста има стечено право на националну пензију, а само је, рецимо, 2014. године, за ту намену из буџета издвојено преко шест милиона евра. Ово признање подразумева и месечна примања од навршене 40. године, у износу од једне до три просечне плате у Србији (као мерило узима се децембар за претходну годину), па тако најмање вреди европска бронза , а највише олимпијско злато.

За крај, сви наши спортисти ће добити између 30 и 40 хиљада евра. Многи кажу – благо њима, али се ретко кад запитају како је њима када се буде у пет ујутру, када немају времена за дружење, када не смеју „на кафу“ или пљеску, када на 35 морају да ураде још три серије од по 20 склекова, трбушњака, „пирамида“, када морају... Српски освајачи медаља добиће, рецимо, много више пара од Американаца (25.000 долара), Кинеза (36.000 долара), Енглеза (њихов Олимпијски комитет не награђује медаље), али и 20 пута мање од спортиста с Тајвана (награда је 972.000 долара). У Сингапуру злато вреди 746.000 долара и толико ће добити Џозеф Скулинг, који је победио легенду и идола Мајкла Фелпса. Успут, све земље из региона освајаче медаља у Рију награђују с мање новца него Србија.