Bio je surovi šampion, čovek bez emocije, a prvi put se nasmejao tek kada je srušen Novak Đoković! (VIDEO)

Novak Đoković je tokom karijere oborio mnogo rekorda i dopisao bezbroj stranica najfinijih sportskih zanimljivosti, ali verovatno ni sam nije svestan da je porazom u finalu Vimldona 2013. godine posredno doprineo ispisivanju istorije koja nema veze sa samom igrom. Srpski teniser poražen je tada od Endija Mareja, koji je doneo Velikoj Britaniji krunu na „Ol Ingland klubu“ posle 77 godina, a iz boksa novog šampiona najjači aplauz je dobio od Ivana Lendla.

Tadašnji Marejev trener konačno je otopio stege ledenog čoveka i od srca se nasmejao, a onda su iz očiju pokuljale i suze radosnice. Bio je to filmski trenutak, za sva vremena, jer je surovi Lendl, koji je tokom karijere stekao nadimak „Ivan Grozni“ konačno pokazao da nije robot, već čovek satkan od emocija. Učinio je to na mestu koje je po svemu bilo ukleto za njega tokom igračke karijere...

Lendl je imao gotovo besprekornu igračku karijeru. Jedan je od najboljih tenisera u Open eri, osvojio je osam gren slem titula, ali je i pored brojnih osvojenih pehara ostao upamćen po tome što nikad nije osvojio "Nezvanično prvenstvo sveta" – Vimbldon. Izgubio je dva finala, od Borisa Bekera i Peta Keša, a pet puta zastajao je u polufinalu turnira u Londonu. Posle silnih razočaranja i neuspeha na čuvenom gren slemu, nemoćnom Lendlu nije preostalo ništa drugo nego da izjavi:

- Trava nije za tenis, već za krave!

Možda je upravo zbog te izjave poslovično surovi i ozbiljni Lendl „pao“ pod bujicom emocija nakon antologijskog tirjumfa njegovog tadašnjeg štićenika Endija Mareja. Na nesreću navijača Novaka Đokovića, upravo je naš teniser bio poražen u finalu 2013. godine posle meča u kojem mu je malo šta polazilo za rukom (6:4, 7:5, 6:4).

„Ivan Grozni“ je trenirajući Mareja u dve odvojene epizode uradio sve što Škot nije mogao pre saradnje sa hladnim Amerikancem čehoslovačkog porekla. Lendl je tokom prve saradnje sa Marejem doprineo prvoj gren slem tituli Britanca (US open 2012, Vimbldon 2013), a tokom drugog mandata je pomogao Mareju da se popne na prvo mesto ATP liste uz još jedan osvojeni Vimbldon. Marej je u tom periodu i drugi put osvojio Vimbldon, a sa Lendlom na klupi dva puta mu je zasijalo olimpijsko zlato na grudima (2012 London, 2016 Rio de Žaneiro). Bio je to Sizifov posao, jer je Lendl znao da je morao da prođe kroz pakao koji je na ATP turu „posejao“ Novak Đoković.

- Očekujete od mene da vam kažem kako pobediti Đokovića? Nema šanse... Potrebno je osvojiti poslednji poen na meču – sa osmehom na licu diplomatski je izjavljivao „Ivan Grozni“.

Lendl je i tokom igračke karijere imao velike rivale sa kojima je ušao u tenisku klasiku. Profesionalnu karijeru je počeo 1978, a već naredne godine igrao je u prvom finalu na ATP turu. Osvojio je sedam titula 1980, uključujući tri uzastopna trofeja u tri nedelje na tri različite podloge. Sledeće sezone sakupio je 10 titula, a 1982. godine je bio najbolji na 15 turnira sa impresivnim nizom od 44 uzastopne pobede.

I pored briljantne karijere morao je mnogo da se pomuči kako bi osvojio gren slem trofej. Posle četiri neuspeha u gren slem finalima, Lendl je konačno osvojio jedan od najprestižnijih turnira 1984. godine. U finalu Rolan Garosa nadigrao je Amerikanca Džona Mekinroa i pored toga što je gubio sa 2:0 u setovima, a zatim i sa  4:2 u četvrtom setu. Lendl je na kraju slavio sa 3:6, 2:6, 6:4, 7:5, 7:5 i izvojevao najveću pobedu karijere.

Penziju je dočekao sa osam gren slem trofeja – dva na Australijan openu i po tri na Rolan Garosu i US openu. Ljubitelji „belog sporta“ pamtiće ga po ubitačnim top spinovima sa osnovne linije, što nije bilo dovoljno za titulu na vimbldonskoj travi, gde su prolazili majstori „servis-volej“ igre.

Lendl je od 1978. do 1994. godine sakupio 94 titule na ATP turu zaradivši 21.262.417 dolara, što je u tom trenutku bila rekordna suma u tenisu. Samo je Džimi Konors bio bolji u Open eri sa 109 trofeja. Čak 270 nedelja završavao je kao najbolji na rang listi, a taj rekord kasnije su oborili Pit Sampras i Rodžer Federer. Vladao je belim sportom praktično od juna 1984. do avgusta 1990, s pauzom od pet meseci, kada se do vrha došunjao Šveđanin Mats Vilander.

Kada se podvukla crta 1994. godine ostalo je zapisano– Ivan Lendl - 1.071 pobeda, 239 poraza u singlu, odnosno 81,8 odsto uspešnosti. I pored silnih uspeha najslađi osmeh ostavio je za trijumf Endija Mareja nad Novakom Đokovićem. Veliki šampion ukazao je tako neizmernu čast svom učeniku, ali i velikom šampionu iz Srbije. Verujte, nije to bilo slučajno...