"Često imam izlive nervoze i besa na terenu koje ne želim, ali to sam ja": Đoković nikada iskreniji o svojim emocijama i ponašanju

Đoković navodi da je bitno na terenu držati se svog cilja, a to je pobeda. Šta god da ga zatekne, bitno je da bude fokusiran.

 - Pa, desi se! I ono, nažalost, negativno često, gde nekako moraš da se izboriš sa tim strahovima i sumnjama i mislima koje nisu baš pozitivne. Individualan sport je takav, moraš da se nosiš sa svim emocijama i oscilacijama sam, iako imaš svoj tim tu, i da pronađeš rešenje -- šta god da te zatekne na terenu fizički, emotivno i mentalno, krajnji cilj se zna koji je, da pobediš svog protivnika. Ima puno stvari koje su turbulentne i doživljavaju se, ali ima mečeva gde prosto nekada osetiš da je taj trenutak, viša sila da je sa tobom i da će ići u tvoju korist - objašnjava Novak. On dodaje:

 - Češće moraš sebe da podsećaš ili pokušaš da instaliraš sebi u glavu da je sve u redu i da je pozitivno, što je mnogo težak posao. Čudan je um ljudski, pogotovo u trenucima kad se ne osećaš baš najbolje – tad imaš osećaj da te sve iritira, da sve ide nizbrdo i tada treba ostati što manje u toj emociji.

Sprski as je zatim otkrio kako gleda na svoje ponašanje na terenu.

 - Mislim da je to relativno dosta. Postoje neki univerzalni kodeksi ponašanja, načela i vrednosti za koje se svi zalažemo u sportu i poruke koje svi pokušavamo da šaljemo kroz naš takmičarski naboj i kroz naš nastup, ali i kroz način na koji razgovaramo, kako se obraćamo, kako komuniciramo sa publikom, a pogotovo sa mladim ljudima, do kojih je meni najviše stalo. Teško je biti uvek u idealnom stanju, optimalnom stanju, i psihičkom i emotivnom, da uvek sebe predstavljaš na pravi način - priča Novak. Zatim nastavlja:

 - Ja sam svestan da često sebe ne predstavljam na najbolji način i često imam izlive nervoze i besa na terenu koje ne želim, ali to sam ja. To su stvari sa kojima se i ja borim lično, na svom nivou. Nezavisno od toga što sam odigrao preko 1.000 mečeva i koliko već turnira, što imam iskustva i znam da će nekada da se stvari ponovo, prosto – čovek si od krvi i mesa i onda kada si pod pritiskom, nešto što ne želiš izađe. To je moja neka lekcija i životni put koji sebi kročim i pokušavam da budem bolja verzija sebe - istakao je Đoković.

On smatra da je na njega mnogo uticala srpska sportska kultura.

 - Univerzalno, srpska sportska kultura, mislim da je imamo poprilično, ako je, sudeći po popularnosti sportova kao što su košarka, fudbal, pa i tenis. Olimpijada, svetska evropska prvenstva, odbojka, rukomet – to cela nacija prati i zdušno navija. Imamo neke od ne samo vrhunskih sportista, nego sportista koji su obeležili njihove sportove za vek vekova. Neke sportiste čija su imena ispisana zlatnom olovkom u istoriji tih sportova, tako da... Kada imate takve sportske uspehe, logično je da ćete imati i podršku naroda -  rekao je srpski teniser. On je podvukao:

 - Ja sam ponosan što Srbija ima takvu sportsku kulturu i istoriju. Imamo čime da se ponosimo i dan-danas imamo najboljeg vaterpolistu i košarkaša na svetu. To su neverovatne stvari i ja zdušno pratim to sve, svaka čast. Ne samo Srbija, i Hrvatska kakve sportske uspehe niže. Za tako male zemlje koje se takmiče sa svetskim silama i uspevaju da pobede i imaju značajne sportske rezultate, to je nešto što... Kao normalan građanin si ponosan na to - zaključio je Novak Đoković.