"Често имам изливе нервозе и беса на терену које не желим, али то сам ја": Ђоковић никада искренији о својим емоцијама и понашању

Ђоковић наводи да је битно на терену држати се свог циља, а то је победа. Шта год да га затекне, битно је да буде фокусиран.

 - Па, деси се! И оно, нажалост, негативно често, где некако мораш да се избориш са тим страховима и сумњама и мислима које нису баш позитивне. Индивидуалан спорт је такав, мораш да се носиш са свим емоцијама и осцилацијама сам, иако имаш свој тим ту, и да пронађеш решење -- шта год да те затекне на терену физички, емотивно и ментално, крајњи циљ се зна који је, да победиш свог противника. Има пуно ствари које су турбулентне и доживљавају се, али има мечева где просто некада осетиш да је тај тренутак, виша сила да је са тобом и да ће ићи у твоју корист - објашњава Новак. Он додаје:

 - Чешће мораш себе да подсећаш или покушаш да инсталираш себи у главу да је све у реду и да је позитивно, што је много тежак посао. Чудан је ум људски, поготово у тренуцима кад се не осећаш баш најбоље – тад имаш осећај да те све иритира, да све иде низбрдо и тада треба остати што мање у тој емоцији.

Спрски ас је затим открио како гледа на своје понашање на терену.

 - Мислим да је то релативно доста. Постоје неки универзални кодекси понашања, начела и вредности за које се сви залажемо у спорту и поруке које сви покушавамо да шаљемо кроз наш такмичарски набој и кроз наш наступ, али и кроз начин на који разговарамо, како се обраћамо, како комуницирамо са публиком, а поготово са младим људима, до којих је мени највише стало. Тешко је бити увек у идеалном стању, оптималном стању, и психичком и емотивном, да увек себе представљаш на прави начин - прича Новак. Затим наставља:

 - Ја сам свестан да често себе не представљам на најбољи начин и често имам изливе нервозе и беса на терену које не желим, али то сам ја. То су ствари са којима се и ја борим лично, на свом нивоу. Независно од тога што сам одиграо преко 1.000 мечева и колико већ турнира, што имам искуства и знам да ће некада да се ствари поново, просто – човек си од крви и меса и онда када си под притиском, нешто што не желиш изађе. То је моја нека лекција и животни пут који себи крочим и покушавам да будем боља верзија себе - истакао је Ђоковић.

Он сматра да је на њега много утицала српска спортска култура.

 - Универзално, српска спортска култура, мислим да је имамо поприлично, ако је, судећи по популарности спортова као што су кошарка, фудбал, па и тенис. Олимпијада, светска европска првенства, одбојка, рукомет – то цела нација прати и здушно навија. Имамо неке од не само врхунских спортиста, него спортиста који су обележили њихове спортове за век векова. Неке спортисте чија су имена исписана златном оловком у историји тих спортова, тако да... Када имате такве спортске успехе, логично је да ћете имати и подршку народа -  рекао је српски тенисер. Он је подвукао:

 - Ја сам поносан што Србија има такву спортску културу и историју. Имамо чиме да се поносимо и дан-данас имамо најбољег ватерполисту и кошаркаша на свету. То су невероватне ствари и ја здушно пратим то све, свака част. Не само Србија, и Хрватска какве спортске успехе ниже. За тако мале земље које се такмиче са светским силама и успевају да победе и имају значајне спортске резултате, то је нешто што... Као нормалан грађанин си поносан на то - закључио је Новак Ђоковић.