Аквапланинг – шта урадити кад ауто почне да "плива"?

Аквапланинг је ипак нарочито опасан, пошто до њега углавном долази при вишим брзинама, а притом може потпуно да се изгуби контрола над возилом, што значи да и последице могу да буду катастрофалне.

Шта је аквапланинг и како до њега долази?

Гума на себи има "шару" која је таквог облика да се кроз посебне канале избацује (истискује) вода преко које гума прелази. Квалитетне гуме са неистрошеном "шаром" могу да избаце заиста велике количине воде кроз те канале.

Међутим, у неким ситуацијама гуме једноставно не могу да довољно брзо да истисну воду на коју наилазе, па се између гума и асфалта ствара слој воде који не може да "побегне" и понаша се као лед.

Тада гуме у потпуности губе контакт са асфалтом. То се зове аквапланинг. Пошто гума више не "држи" асфалт, свашта може да се деси – од благог и кратког "клизања" у страну, преко лаганог заношења, до потпуног губитка контроле.

Шта ће да се деси када дође до аквапланинга зависи од заиста много фактора:

а) Брзина кретања

б) Да ли је ауто на правцу или у благој (и брзој) кривини

ц) Количина/дубина воде на асфалту

д) Гуме – дубина шаре, квалитет...

е) Да ли је реч о вожњи великом брзином по јакој киши или о налетању на бару

Ту су и фактори које многи не сматрају важним, али ипак могу да утичу у великој мери: однос ширине и висине гуме, намена гуме (летња, зимска, all-season), маса возила (што је ауто лакши, то је подложнији аквапланингу)...

Генерално, што је гуми више истрошена шара, аквапланинг ће лакше да се јави.

При којим брзинама може доћи до аквапланинга? Углавном преко 50 км/х, мада уколико и при нижој брзини улетите у дубљу воду на путу, такође може доћи до привременог губитка контроле или чак озбиљнијих последица, нарочито ако возач панично одреагује кочењем или воланом.

Иначе, када погонски точкови изгубе контакт са подлогом због аквапланинга, обртаји мотора могу нагло да скоче, мада и ту ситуација зависи од тога да ли је контакт изгубио само точак са једне стране, да ли ауто има ЕСП или само АСР и како ће они одреаговати уколико их има. Укратко – нема универзалног правила.

Ауто може и само левим или десним точковима да налети на бару на путу и да се само на њима јави аквапланинг, што може да се манифестује на различите начине у зависности од дубине воде, брзине кретања, стања гума, итд. У таквим ситуацијама најбоље је да се не реагује већ да пустите да ауто пређе и да задржите правац кретања.

Како реаговати када дође до аквапланинга?
Без панике – то је веома важно. Без оштрог кочења и контрирања воланом. Подигните стопало са папучице гаса, али не сувише нагло.

Уколико се налазите на правцу и није дошло до заношења, чим ауто довољно успори и точкови остваре довољан контакт са асфалтом, моћи ћете да повратите пуну контролу. За то време чврсто држите управљач у одговарајућем положају, односно у правцу у којем се возило креће.

Ако почнете благо да се заносите, пажљиво са контрирањем, пошто може да се деси да гуме изненада добију тракцију, што лако може да доведе до много озбиљнијег заношења и губитка контроле над возилом. Једноставно, тешко је дати универзалне савете како се понашати код аквапланинга. Теорија је једно, а пракса је нешто потпуно друго...

На пример, аквапланинг не мора да "ухвати" или "пусти" истовремено сва четири точка, па кочење или нагло пуштање гаса може да доведе до заношења, док би лагано пуштање гаса помогло да се врати тракција и контрола над возилом. Можда тракцију изгубе само предњи точкови...

Чак се и савети неких произвођача гума, инструктора вожње и разних организација које се баве безбедношћу у саобраћају разликују. На пример, Цонтинентал саветује да се одмах пусти гас и притисне квачило, наравно уз избегавање померања волана и оштрог кочења.

Инструктори из "Мерцедес-Бенз Ванс" кажу да треба да се притисне квачило уз веома пажљиво кочење. Постоје и други примери који се разликују по питању тога како треба реаговати.

Ми сматрамо да гас не треба нагло пуштати пошто таква акција може да има ефекат снажног кочења. Не треба никога да кривимо за неусаглашеност савета – ово је једна од најкомпликованијих ситуација које могу да се догоде у вожњи.

Аквапланинг не мора да се појави на свим точковима
Ова чињеница додатно компликује ситуацију, нарочито код аутомобила који немају напредну "електронику", као што су АБС, АСР или ЕСП. Једноставно, ако возач почне рефлексно да кочи, а његов ауто нема "електронику" која ће да стабилизује ауто, заношење може да буде катастрофално, чак и ако је у питању налетање на мало већу бару.

Аквапланинг такође може да се појави а да возач то и не примети, нарочито ако је реч о краткотрајној појави. Можда се ауто "трзне" када ЕСП одреагује чим точкови добију тракцију, док ће возач то приписати некој неравнини на путу.

Како избећи аквапланинг?

• Прилагодити брзину условима на путу

• Успорите када наиђете на део пута на којем делује да је вода дубља, преко мостова, надвожњака и подвожњака, на део пута са лошијим асфалтом или колотразима, итд.

• Проверавајте дубину шаре на гумама

• Гуме морају да буду надуване на одговарајући притисак, зато што су недовољно надуване гуме ризичне и у овој ситуацији

• Ако возите по ауто-путу или неком другом путу на којем има колотрага, будите много пажљивији. У колотразима се скупља вода – треба ли даље објашњавати?

Закључак
Прилагодите брзину кретања условима на путу.

И без обзира на ризик од аквапланинга, имајте на уму да је пут кочења дужи него по сувом.