ИМАЈУ ДУГУ ТРАДИЦИЈУ: Не носи узалуд емблем муње
Занимљиво...
Са Цорсом-е и Грандланд X плуг-ин хибридом, најновији Опелови електрификовани аутомобили започињу нову еру модела на струју овог бренда.
Потпуно електрични Опел Виваро, као и електрични наследник модела Mokka X уследиће касније ове године, док ће се Опел Цомбо-е, Опел Зафира Лифе-е и електрични наследник Астре придружити тиму 2021.године.
Сви модели путничких аутомобила и лаких комерцијалних возила биће електрификовани до 2024. године, кажу у тој компанији.
ХИТ: Гаража овог познатог фудбалера богатија за прави драгуљ
ШТА ЋЕ БИТИ: Бројни сајмови су отказани, шта ће бити са оним у Паризу?
ВЕЛИКИ НОВАЦ: VW групација губи 2,2 милијарде евра недељно
Традиција дуга пола века
Опел више од пет деценија води истраживачке и развојне радове на пољу електричног погона. Због тога се произвођач аутомобила из Риселсхајма сматра једним од е-пионира у индустрији.
Још давне 1968. године, Kadett Б Стир-Лец И имао је принцип "продужења домета" који ће много касније кренути у производњу са Опел Ампером.
Стир-Лец напајало је 14 оловних акумулатора, а електричну енергију која је пунила батерије производио је позади уграђен Стирлингов мотор са унутрашњим сагоревањем. Само три године касније, Георг вон Опел, унук оснивача компаније, оборио је шест светских рекорда електричних возила за воланом аутомобила Опел Елецтро ГТ који је достигао 188 км/х.
Овај аутомобил су покретала два повезана електромотора укупне снаге 88kW/120ks. Енергију је обезбеђивала никл-кадмијумска батерија од 590 килограма, а при константној брзини од 100 км/х, аутомобил је имао аутономију у вожњи од 44 километра.
Опел више од пет деценија води истраживачке и развојне радове на пољу електричног погона. Због тога се произвођач аутомобила из Риселсхајма сматра једним од е-пионира у индустрији.
Још давне 1968. године, Kadett Б Стир-Лец И имао је принцип "продужења домета" који ће много касније кренути у производњу са Опел Ампером.
Стир-Лец напајало је 14 оловних акумулатора, а електричну енергију која је пунила батерије производио је позади уграђен Стирлингов мотор са унутрашњим сагоревањем. Само три године касније, Георг вон Опел, унук оснивача компаније, оборио је шест светских рекорда електричних возила за воланом аутомобила Опел Елецтро ГТ који је достигао 188 км/х.
Овај аутомобил су покретала два повезана електромотора укупне снаге 88kW/120ks. Енергију је обезбеђивала никл-кадмијумска батерија од 590 килограма, а при константној брзини од 100 км/х, аутомобил је имао аутономију у вожњи од 44 километра.
Опел више од пет деценија води истраживачке и развојне радове на пољу електричног погона. Због тога се произвођач аутомобила из Риселсхајма сматра једним од е-пионира у индустрији.
Још давне 1968. године, Kadett Б Стир-Лец И имао је принцип "продужења домета" који ће много касније кренути у производњу са Опел Ампером.
Стир-Лец напајало је 14 оловних акумулатора, а електричну енергију која је пунила батерије производио је позади уграђен Стирлингов мотор са унутрашњим сагоревањем. Само три године касније, Георг вон Опел, унук оснивача компаније, оборио је шест светских рекорда електричних возила за воланом аутомобила Опел Елецтро ГТ који је достигао 188 км/х.
Овај аутомобил су покретала два повезана електромотора укупне снаге 88kW/120ks. Енергију је обезбеђивала никл-кадмијумска батерија од 590 килограма, а при константној брзини од 100 км/х, аутомобил је имао аутономију у вожњи од 44 километра.
Опел Импулс и Опел Twin
Корак напред начињен је у оквиру програма Опел Импулс у периоду 1990-97.
Импулс И био је возило засновано на Kadettu, које покреће електромотор једносмерне струје од 16 kW, користећи никл-кадмијумске акумулационе ћелије са течним електролитом. Имао је радијус од око 80км и максималну брзину од 100км/х.
Годину дана касније уследио је Импулс ИИ, заснован на Астри. Користио је 32 оловне батерије за напајање два трофазна асинхрона мотора који дају укупно око 45kW/61ks.
Од 1993. до 1997. године, Опел је извео свој први велики програм тестирања електричних возила са Импулсом ИИИ. Возни парк од десет аутомобила Импулс III тестиран је на немачком острву Руген, а заједно је прешао укупно више од 300.000 км.
Пет возила је опремљено никал-кадмијумским батеријама и мотором од 45 kW/61 кс, а осталих пет су користили високоенергетске батерије натријум / никл-хлорид и електромоторе снаге 42 kW/57 кс.
Свих десет возила Импулс III погонили су трофазни асинхрони мотори. У међувремену, 1992. године представљен је концептни аутомобил Опел Twin.
За вожњу ауто-путем био је доступан троцилиндрични 0.8-литарски бензински мотор снаге 25kW / 34 кс, док је за градску вожњу задужен електрични погон са два мотора од 10kW/14ks. Возач Опел Twina имао је централни положај напред, са три сувозачка седишта позади.
Опел је затим 1995. године електричну мобилност пренео и у сегмент комерцијалних возила са Цомбо Плус концептним комбијем који је имао две високоенергетске батерије натријум-никл-хлорида који раде у комбинацији са трофазним асинхроним мотором снаге 45 kW.
