ЛЕГЕНДЕ ЖИВЕ: Топ 10 најпопуларнијих југословенских аутомобила
Сви их памтимо.
Изузев Заставе, Југославија је могла да се похвали монтажом и склапањем десетина различитих модела најпознатијих марки. Сви они су у мањој или већој мери били склапани и од домаћих делова
У Југославији су монтирани и склапани аутомобили чак девет различитих произвођача, а укупно једанаест марки се сматрало домаћим производом, што склапањем, што по принципу реципроцитета извезених делова и увезених аутомобила.
Данас је мало познато да се у словеначком Томосу у Копру склапао Ситроенов “спачек”, али и “ДС”, односно “ајкула”. Од како су се 1964. удружили Ситроен и Томос, настаје Цимос под чијим кровом су склапани “ами”, “дијана”, “ГС”, “AX”, “BW”, “CX”, “виза” као и теретне варијанте “спачека” и “дијане”.
Такође словеначки ИМВ је од 1967. склапао Остинове (Аустин) моделе као што су “1300”, “остин макси 1500” и “макси 1750”, али и чувени “мини 1000”!
ИМВ 1972. потписује уговор са Реноом, па наредне године почиње склапање чувене “четворке” која је до 1992. у овој фабрици направљена у преко пола милиона примерака. У ИМВ-у су се још склапали “рено 12”, “16”, “18” и “петица” друге генерације
У Вогошћи код Сарајева, Претис (скраћено од Предузеће Тито Сарајево) шездесетих година започело је склапање “НСУ принца”, а 1973. почиње склапање “VW бубе” у новој Унисовој фабрици. Неколико година касније почиње производња “голфа”, а потом и “џете”, док се “VW кеди” за европско тржиште производио искључиво у Вогошћи од 1983. па све до почетка рата.
Од порнографије до МИНИ МАУС: Деца ће обожавати нову верзију ХОНДИНОГ породичног аута (ВИДЕО)
Након осам година успешне сарадње, ливнице у Кикинди (Ливац и Металац) започињу још свеобухватнију сарадњу са Опелом. Реципроцитет у размени робе је износио 1:1, тако да су се “опел кадет”, “аскона”, “сенатор” и “омега” сматрали домаћим возилима, а неки су имали чак и домаћа имена – “сенатор” се звао “опел кикинда”.
ВОЗАЧИ, ПАЗИТЕ! Због овога НИКАДА не укључујте КЛИМУ чим упалите кола! То би могло и да вас УБИЈЕ!
По истом принципу су се домаћим возилима сматрали и неки модели Аудија, Фијата (“фијат 132” долазили из Заставиног одељења у ТАЗ-у (Творница Аутомобила Загреб), али и Пежоа (“пежо 305”) по споразуму са Приштинском фабриком амортизера.
У Застави су се, осим добро познатих модела, делимично домаћим производом сматрале “ладе”, као и “фијат уно” са “југо” знаком, и то модели прве и друге генерације.
