Мало је познато да је Шкода правила возило за Кнежевину Црну Гору (ФОТО)
Занимљиво!
Посебни изазови захтевају посебна решења. Такав је био случај с почетка 20. века, када је Кнежевина Црна Гора наручила специфична возила од чешког произвођача.
Наиме, Црна Гора је 1907. године тражила комерцијална возила за превоз путника и робе. Уз такозване аутобусе и доставна возила "Чернá Хора-Монтенегро", Лаурин & Клемент (произвођач моторних возила који је уласком у окриље компаније Шкода касније прерастао у Шкода Ауто) им је понудио иновативно решење, идеално прилагођено уским црногорским планинским путевима.
Возило укупне дужине од само 3,69 метара и ширине само 1,60 метара, било је веома компактно, али је истовременио нудило простор за до 12 путника или 4,8 кубних метара терета. Максимална носивост је била 900 килограма, а приколица је дизајнирана тако да може превозити додатних 1.500 килограма.
Откривена невероватно ретка колекција од 300 аутомобила
Могућност да својим клијентима понуди решење "кључ у руке" увек је било део рецепта за успех компаније L&K. То се односило и на комерцијална возила која је компанија, првобитно основана као сервис за поправку бицикала, убрзо почела да производи.
Тачније, већ 1907. године порастао је до највећег произвођача аутомобила у тадашњој Аустроугарској, извозећи 70% својих производа у иностранство.
Стога, није било изненађење када је L&K добио упит од Црне Горе: ова кнежевина из јужне Европе тражила је прикладна возила за превоз терета и путника уским путевима од Подгорице до Цетиња и Никшића, као и од Цетиња до луке Котор.
Победник тендера требало је да добије ексклузивни уговор за целу националну територију у наредних 15 година. Поред компаније Лаурин & Клемент, на тендер су се пријавили и италијански произвођачи аутомобила.
Захтеван задатак, како је открио генерални директор L&K, Вáцлав Клемент приликом посете локацији: уски путеви у планинском делу ове балканске државе карактеришу стрми успони и изузетно уске кривине.
Ове живописне руте изискивале су врло посебан дизајн возила. Као основа за модел "Чернá Хора-Монтенегро" послужио је модел L&K Тип Е – ово лако комерцијано и путничко возило производило се у граду Младá Болеслав од 1906. године.
Врло талентован и креативан дизајнер Франтишек Кец, који је у то време имао само 25 година, одиграо је важну улогу у развоју модела по специјалном захтеву. Предњи део шасије сужен је на свега 70 цм, чиме је траг точкова смањен на свега 1.300 mm.
То је омогућило широк угао управљања, тако да су камиони и аутобуси могли да савладају уске кривине. Изузетно кратко међуосовинско растојање од 2.210 mm било је једнако важно, као и препусти од 450 mm напред и 1.030 mm позади.
Компактне спољашње димензије комерцијалног возиал Тип Е захтевале су иновативне идеје по питању унутрашњег простора. Решење је донело напредни концепт који се и данас користи: L&K је сместио мотор испод седишта возача – тако су возила "Чернá Хора-Монтенегро" усла у историју као претходници данашњих камиона.
Иако су возач и сувозач седели изузетно високо (1,68 м), на црногорским путевима није било ниских тунела, а скромне брзине од 20 и 30 км/х нису угрожавале стабилност возила које је имало висину од 2,82 метра.
За погон се користио мотор са четири цилиндра, састављен од два блока по два цилиндра, укупне радне запремине од 4.652 ccm, који је развијао снагу од 25,7 kW (35 КС). Снага се преносила на задњу осовину помоћу конусног квачила прекривеног кожом и четворостепеног мењача.
У јулу 1908. године потписан је уговор са црногорским Министарством унутрашњих послова. Месец дана раније је у фабрици у граду Младá Болеслав већ започела производња шест аутобуса, једног теретног возила и два камиона.
Процес производње завршен је у новембру исте године: путничка возила су могла да приме до пет особа које су путовале у кабини одвојеној од возача са 2 врата и четири прозора. Са задње стране, возило је имало простор од 1,3 м³ за пошту.
У јануару 1909. године, специјална возила компаније Лаурин & Клемент успешно су прошла оперативни тест у Црној Гори. Принц Никола И – будући краљ – био је презадовољан поузданошћу и корисношћу возила, па је неким возачима доделио орден.
Чешки производи били су у цивилној употреби до 1912. године, када почињу да их користе црногорска војска и Црвени крст у Првом балканском рату.
По завршетку рата, па до почетка Првог светског рата, возила су се опет користила као поштанска возила. Колико је познато, до данас није сачуван ниједан примерак возила "Чернá Хора-Монтенегро".
