НОВЕ ИНФОРМАЦИЈЕ: На која тачно возила се односи ЗАБРАНА ИЗВОЗА из ЕУ?
Неће утицати на просечног возача у Србији.
Половна возила која су технички исправна ће моћи несметано да се извозе из ЕУ, без обзира на годиште или километражу, а тако је наведено и у званичним документима на сајту Европске комисије.
Колико често возите на РЕЛАЦИЈАМА КРАЋИМ ОД 10 Километара? Ево на који начин то УБИЈА ВАШ АУТОМОБИЛ
ЛАДА УВОДИ СВЕ ВИШЕ ИНОВАЦИЈА: Модел Нива има неочекиване додатке
ПОХЛЕПА УПРАВЕ: Политика пакетирања и цена воде Мерцедес у пропаст
Брзином светлости протеклих дана проширила се вест да Европска комисија планира да забрани извоз старијих половњака ван граница ЕУ. И заиста, на први поглед ова информација је заиста узнемирујућа и за многе власнике ауто плацева, али и за возаче. Како и не би, када се у Србију сваке године увезе око 150.000 половних аутомобила, од којих је већина старости од 10 до 15 година и чија је цена најпримеренија џепу просечног возача.
На то треба додати да Европска комисија за сада није прецизирала од кад би ове промене требало да ступе на снагу и на која се возила овај предлог односи. Управо зато је сајт Половни аутомобили истраживао шта би могућа забрана извоза значила за наше возаче и трговце и шта је циљ Европске уније.
У најкраћем, предлог Европске комисије предвиђа да се уместо извоза стари и дотрајали половњаци рециклирају, како би се одређене компоненте (пластика, челик, алуминијум, бакар...) поново користиле у производњи нових возила.
У документу Регулатион Оф The Еуропеан Парламент Анд Оф The Цоунцил он circularity requirements фор вехицле десигн анд он манагемент оф енд-оф-лифе вехицлес, амендинг Регулатионс на званичном сајту Европске комисије процењује се да би ова промена довела до смањења емисије угљен диоксида у атмосферу за 12,3 милиона тона до 2035. године или гледано кроз новац донела уштеду од 2,8 милиона евра.
Такође, осим економских и еколошких користи, надлежни у Европској комисији верују да би овај предлог допринео и већој безбедности у саобраћају, јер би се смањио број оваквих аутомобила на путевима, као и да би се смањило загађење ван држава чланица ЕУ. Процењује се такође да сваке године више од шест милиона возила у Европи достигне крај свог животног века.
И ту долазимо до кључне информације: какви су то аутомобили који неће моћи да се увозе у Србију и остале треће земље. Појашњење смо нашли у Прилогу нове регулативе, где је таксативно наведено шта спада у "енд оф а лифе вехицле", односно у дотрајало возило.
Занимљиво, нема ограничења у смислу пређене километраже или године производње, већ су у документу наведени критеријуми за оцену да ли је половно возило могуће поправити и да ли је на њему могуће заменити одређене делове или не. Дакле, возило ће се сматрати дотрајалим између осталог ако је:
1) Исечено на комаде
2) Заварено или затворено изолационом пеном
3) Потпуно изгорело до тачке где је путнички или простор мотора уништен
4) Потопљено у воду до нивоа изнад контролне табле
5) Једна од следећих компоненти возила се не може преправити или заменити:
- Гуме, точкови, вешање, управљање, контролне компоненте
- Каросерија и шасија возила
- Седишта, ваздушни јастуци, сигурносни појасеви
- Структурне и сигурносне компоненте које имају техничке недостатке, а који се не могу заменити, као што је прекомерна перфорирајућа корозија
- Уколико поправка захтева замену мотора, мењача, шкољке или шасије, а да то за резултат има губитак оригиналног идентитета возила (дакле, забрана се не односи нпр. на замену мотора или мењача када се због квара мењају истим типом мотора или мењача).
Такође, половно возило се може сматрати "економски непоправљивим", уколико је тржишна вредност нижа од цене неопходне поправке потребне да се возило доведе у техничко стање по ЕУ стандардима, у држави чланици у којој је возило регистровано пре поправке.
Из приложеног се дакле може закључити да су одредбе по којима ће квалификовати да ли је одређени половњак дотрајао и за који ће бити забрањен извоз прилично строге. Ово би у пракси требало да значи да ће већина половњака који се данас увозе у Србију, али и остале државе ван ЕУ моћи да се несметано увозе и даље, јер задовољавају услове техничке исправности.
Наравно, увек треба бити опрезан и пратити информације из ЕУ, јер увек постоји шанса за неке промене у последњи час као што је био случај са потенцијалном забраном производње мотора са унутрашњим сагоревањем од 2030. године. Оно што такође треба напоменути јесте чињеница да је ЕУ највећи светски извозник половних возила.
Према званичним подацима у 2020. години, број половних возила извезених у треће земље износио је 870.000 возила, вредности 3,85 милијарди евра. Крајње дестинације половњака из ЕУ су Африка, Источна Европа, Централна Азија и Блиски исток. Питање је у којој мери је Унија спремна да се одрекне ових прихода...
Такође, као што смо напоменули и даље није познато кад би кренула примена нових правила, уколико би предлог био прихваћен у Европском парламенту. У предлогу нових одредби на месту где је требало да буде наведен датум почетка примене остављен је празан простор, док је наведено да ће контрола извоза половњака ван граница ЕУ започети 36 месеци од момента усвајања.
У сваком случају, уколико би нова правила почела да се примењују за три године, то не би имало никаквог утицаја на домаће тржиште половњака, јер и наша држава најављује од нове године забрану увоза половних возила са Еуро 3 и Еуро 4 моторима, што значи да нећемо моћи да увозимо половњаке који су произведени пре септембра 2009. године.
