Ови делови Београда су НАЈОПАСНИЈИ ЗА ВОЗАЧЕ! Детаљна анализа података о САОБРАЋАЈНИМ НЕСРЕЋАМА

У циљу што бољег разумевања животне опасност од несмотрене вожње и грешака које возачи свакодневно праве, у наставку можете прочитати анализу скупа података објављеног на Порталу отворених података, уступљен од стране Министарства унутрашњих послова.

Резултати показују да је до почетка новембра ове године забележена невероватна 14.861 саобраћајна несрећа. Овај број је свакако застрашујући, али у поређењу са претходне две године показује позитиван тренд. У главном граду се 2016. и 2017. десило више од 17.000 удеса годишње. Нов Закон о безбедности саобраћаја, који је усвојен овог пролећа, донео је далеко строжије казне, које су утицале да се смањи број несрећа.

У првих 11 месеци 80 удеса било са смртним исходом. Остало су ситуације у којима је долазило до повреда и материјалне штете.  То значи да је у просеку месечно било око 1.550 удеса, од чега је осам имало смртоносни исход. Документ садржи искључиво податке о друмским возилима.

ИРИТАНТНО И ОПАСНО: Возачи, ови подаци ће вас натерати да строго избегавате "НАБИЈАЊЕ У БРАНИК"

Према врстама саобраћајних несрећа, највећи број односи се на судар два возила, са или без скретања, са паркираним возилом, затим удес у којем учествује једно возило и на крају удес са пешацима.

Највећи број смртних случајева у саобраћају (40%) догодио се због прелазака пешака ван пешачког прелаза, у 30% случајева страдало је у судару најмање два возила и то чеоно, затим при сустизању или при скретању возила и на раскрсницама, док је 20% у изолованим удесима.

Судари возила, у којој једно сустиже друго, најчешћи су узрок материјалне штете или повређених, што указује на то да возачи слабије воде рачуна о држању одговарајуће дистанце са осталим учесницима у саобраћају.

Најопаснији поподневни и вечерњи сати

Анализирани подаци показују да се чак 60% несрећа дешава у периоду између поднева и поноћи.

ИМА ЛИ ТУ СРБИЈЕ? Тесла покрива целу Европу суперпуњачима

Удеси са смртним исходом највише се дешавају баш када се Београђани враћају са посла у касним поподневним и вечерњим сатима, док се мањи број смртних исхода, око 25%, дешава у касним јутарњим сатима.

Центар Београда, Нови Београд и Земун НАЈКРИТИЧНИЈИ

Мапа несрећа чији је исход био смртоносан показују да су централни делови старог Београда, али и Нови Београд и Земун најопаснији за возаче.

Упоређивањем података о саобраћајним несрећама у протекле четири године, најмање је несрећа било 2015. након чега се примећује значајан пораст у наредне две године.

Дамир Окановић из Комитета за безбедност саобраћаја наводи да се број саобраћајних несрећа у Београду од 1998. године, када су погинуле 272 особе, смањио за готово три пута. Он истиче да је циљ националне стратегије за безбедност у саобраћају да се до 2020. године број несрећа преполови.

- Колико год да се предузима, то није довољно јер људи и даље страдају у саобраћају, што је неприхватљиво. Морамо највише да радимо на саобраћајном образовању и васпитању деце и младих и на подизању свести код одраслих, јер је ипак иза највећег броја саобраћајних незгода грешка човека - објашњава Окановић.

Он додаје да безбедност улица мора да се унапређује изградњом тротоара, јавне расвете и унапређењем безбедности пешачких прелаза.

Иако се резултати овог истраживања односе само на територију и ужу околину града Београда, подаци Европског одбора за безбедност у саобраћају (ЕТСЦ) показују да се у Србији ипак смањује број саобраћајних несрећа и смртних исхода.

Међутим, наша земља се и даље налази у црвеној зони по броју удеса у односу на многе европске земље. У "црвеном" још само Хрватска, Румунија и Бугарска.