Пуњење гума АЗОТОМ – безначајно или врло корисно?

Пуњење гума азотом обећава много корисних ствари. И користи се одавно, пише сајт Polovniautomobili.com.

Али ту постоји велики проблем.

Многи тврде да је реч о обмани. Да пуњење гума азотом не може да донесе корист коју обичан возач може да примети.

Управо у томе је ствар – да ли просечан возач има неке приметне користи од пуњења гума азотом?

Овај „рат“ два табора – против азота и за азот - траје већ дуго и нема назнака да ће се завршити. Зато ћемо изнети разне чињенице, па нека сваки возач донесе сопствену одлуку.

Колико кошта пуњење гума азотом?

Цена пуњења гума азотом је од 100 до 150 динара по гуми. Дефинитивно није скупо ако заиста доноси толико користи.

Главни проблем?

Возачи који сматрају да је обичан ваздух сасвим добар за пуњење гума као главни аргумент наводе то што сам ваздух има следећи састав:

а) 78% азот
б) 21% кисеоник
ц) остали гасови и водена пара

Дакле, ако обичан ваздух већ садржи скоро 80% азота, какву разлику може да чини тих 20%?

Коначан одговор је – код обичног аутомобила, са обичним гумама и за обичног возача, пуњење гума азотом не чини готово никакву разлику у односу на пуњење гума ваздухом.

Међутим, код тркачких аутомобила и авиона пуњење гума азотом дефинитивно има смисла.

Да – то су показала разна тестирања.

Разлике дефинитивно постоје, односно постоје јасни и конкретни докази да постоје предности пуњења гума азотом уместо ваздухом, АЛИ те разлике су толико мале да просечном возачу практично не чине никакву разлику у свакодневном животу.

Дакле, пуњење гума азотом има смисла код аутомобила за трке или код аутомобила високих перформанси које богати возачи користе на тркачким стазама.

Зашто?

Између осталог, код авиона и тркачких аутомобила треба максимално да се смање промене притиска и брзина промене притиска у гумама.

Наиме, како се гума загрева, тако расте притисак ваздуха у њој.

Код гума пуњених азотом ове промене су драстично мање (не само због азота, већ и због „избацивања“ водене паре).

Ова ставка је изузетно важна код тркачких аутомобила - нипошто не желите да се приликом екстремно оштре вожње, где константно возите на граници губитка тракције, мења притисак у гумама зато што и мале разлике могу да утичу на понашање аутомобила.

Када су авиони у питању, нпр. полетање може да буде са неког аеродрома при екстремно ниској температури, а крајња дестинација може да буде нека тропска земља... Ту су и други разлози, као нпр. безбедност. Азот се такође користи и у гумама на разним специјалним возилима, тешким транспортним возилима и слично.

Морамо да нагласимо – није ствар само у азоту и његовим карактеристикама. Напротив, влага – односно присуство водене паре у гуми је много значајнији фактор од концентрације азота у гуми.

Читава прича са присуством воде и променама притиска услед промене температуре није баш тако једноставна, тако да нећемо улазити у детаље. Углавном, и обичан ваздух из којег се извуче водена пара у великој мери може да помогне да се одржи релативно стабилан притисак у гуми без обзира на температуру.

Погледајте и овај видео: британски „Fifth Геар“ је обавио врло занимљиво тестирање:

Проблематично у њиховом тестирању је то што је у гуми пуњеној азотом након сат времена у комори на температури од 80 степени Целзијуса притисак у гуми пуњеној обичним ваздухом порастао мање у односу на „азотару“.

Пошто ово није било тестирање у лабораторијским условима, односно гуме су азотом пуњене у обичној вулканизерској радњи, остаје питање – колико је заиста „чист и сув“ азот којим су пуњене гуме? Ово је у ствари можда много важније питање од основног питања.

Да ли добијамо оно што плаћамо када пунимо гуме азотом? Нико то не контролише, тако да је на сваком возачу да одлучи коме ће да верује.

Спорије губе притисак

Ово је један од главних аргумената заговорника азота. Пошто су гуме порозне и временом из њих излази ваздух, треба редовно проверавати притисак – бар једном месечно.

Али пошто су молекули азота већи од молекула кисеоника, то значи да ће гуме (теоретски) спорије губити притисак. Неки тврде да гуме пуњене азотом изгубе само 0,1 бар за око 6 месеци. Са друге стране, гуме пуњене обичним ваздухом губе 0,1 бар и за мање од месец дана. Наравно да то зависи од разних фактора, међу којима је и старост гуме, тако да пад притиска може да буде и знатно већи.

Међутим, разна тестирања показала су да је разлика између губитка обичног ваздуха из точкова и азота једноставно занемарљива.

Амерички „Цонсумер Репортс“ направио је истраживање (извор) користећи 31 модел all-season гума. Све су биле надуване на 2,06 бара при собној температури - једна гума азотом (у концентрацији 95%), а друга ваздухом.

Годину дана касније и након пређених око 25.000 километара губитак притиска је био:

а) 0,15 бара код гума надуваних азотом
б) 0,24 бара код гума надуваних ваздухом

Разлика - САМО 0,08 бара у року од годину дана. Практично безначајно.

Истраживања других независних институција такође су показала да је пуњење гума азотом није имало озбиљне разлике по питању губитка притиска.

Чак и када имате гуме пуњене азотом требало би редовно проверавати притисак у њима, због могуће појаве неког микро оштећења на самој гуми, фелни или пропуштања на споју гуме и фелне.

Овај савет важи и када ваш ауто има систем за праћење притиска у пнеуматицима, без обзира да ли је реч о систему који упоређује разлику између брзине окретања једне гуме у односу на остале или користи сензор. Први систем није баш прецизан, док сензори могу да се покваре.

Водена пара у ваздуху којим се иначе пуне гуме један је од узрока проблема који могу да сметају авионима и тркачким аутомобилима. Када се гуме пуне чистим азотом у њему нема водене паре, тако да није ствар само у избацивању кисеоника већ и у избацивању водене паре.

Наравно да тај „чист“ азот није 100% чист, али користимо тај израз ради лакшег разумевања. Чист је углавном до максимално 98%. Углавном максимално, не увек – често мање.

Како би требало да се пуне гуме азотом?

Пошто у гуми и даље остаје одређена количина ваздуха када се из ње испусти ваздух, онолико колико жели “добровољно” да изађе, требало би извући и остатак ваздуха или бар надувати гуму азотом, поново испустити а затим поново надувати азотом како би се што више смањио проценат преосталог ваздуха и водене паре.

Да ли азот успорава старење и распадање гуме?
Да - али опет ниједно озбиљније истраживање није доказало да постоји драстична разлика у односу на гуме пуњене обичним ваздухом.

Вероватно ће сензори притиска који се налазе унутар самих гума дуже трајати зато што ће бити мање подложни корозији због мањег присуства кисеоника и влаге.

Шта кажу произвођачи гума?

Код неких то лако можете да проверите, али други се не изјашњавају. Слободно кликните на овај линк да бисте видели шта мисли Цонтинентал. Да „скратимо“ – Цонтинентал сматра да пуњење гума азотом није неопходно када је у питању путнички аутомобил који се користи у нормалним свакодневним условима.

Закључак

На сваком возачу је да донесе одлуку о томе чиме ће пунити своје гуме.

Међутим, уколико их пуни азотом нипошто не би требало да „наседне“ на приче о томе како не мора да проверава притисак следећих 6 месеци и слично.