СВИ ИХ ИМАМО: Ово су 10 НАЈИРИТАНТНИЈИХ возачких НАВИКА!
Која је ваша?
Кочнице су вероватно најважнији безбедносни елемент аутомобила. Истовремено, могу изазвати највећу фрустрацију ако се користе на погрешан начин. Одабрали смо десет различитих навика у вожњи којих се можете ослободити како бисте били опуштенији и пажљивији када користите педалу кочнице.
НЕ ПАНИЧИТЕ: Ево како да уз помоћ ВАКУМА ЗА ЛАВАБО отворите врата, уколико сте ИЗГБУБИЛИ КЉУЧЕВЕ (ВИДЕО)
ЧУДНА ПРАВИЛА: У овој земљи можете платити ВИСОКУ КАЗНУ,ако паркирате са СУПРОТНЕ СТРАНЕ улице у односу на СМЕР ВОЖЊЕ
ИНЦИДЕНТ У ДАБЛИНУ: Урушио се мост за укрцавање путника и ОДВАЛИО ВРАТА Боинга 787 (ФОТО)
1. "Залепити се" за друго возило
Возачи који се превише приближе вашем задњем делу подсећају и асоцијарују на возачку некултуру. Вожња превише близу аутомобила испред често доводи до непотребног кочења. „Шта није у реду ако повремено кочим?“, питаће се многи. Ништа, ако сте једини возач на Земљи. Сваки пут када кочите иза себе изазивате ланчану реакцију која доводи до успоравања саобраћаја. То је таласни ефекат који се може протегнути километрима. Често, када наиђете на гужву на аутопуту, прво помислите да је несрећа негде испред вас, али нема ништа. Највероватније је гужва последица оних који се заустављају на сваком кораку и излазу. Ако држите потребну удаљеност, нема потребе за кочењем, само мало пустите гас.
2. Погледајте до краја носа
Ово је попут тунелске визије, али је горе ако сте возач. То значи да не гледате даље од врха сопственог носа и не примећујете промене у саобраћају испред себе попут кривине, лежећих полицајца који лежи у другим тракама и слично. Такво гледање, наравно, доводи до непотребног коришћења педале кочнице, а као што смо раније поменули, то доводи до ланчане реакције. За трен иза вас се створи колона од неколико километара, а ви „ништа нисте урадили“. Ако обратите пажњу на оно што се дешава испред вас, не само метар испред вашег аутомобила, већ колико год је то могуће, моћи ћете много боље да предвидите ситуацију у саобраћају, а на крају ће то довести до много мањег кочења.
3. Куцање порука за воланом
Вожња Београдом уме често да се одужи, поготово када чувени "шпиц" , такође то важи и за поједине веће градове у Србији. Како би се скратило време чекања у колони, људи углавном посежу за својим телефонима, а зааправо је незамисливо како неко не може да одустане од гледања у екран свог телефона, и сведоци смо да возачи због те лоше навике обично, возе спорије, попушта им концетрација и додатно успоравају возила иза себе, да не спомињемо у колико случајева су мобилни телефони били " главни кривци" за многе саобраћајне несреће, које су се нажалост завршавале и фаталним исходом.. Нажалост, таквих људи није мало. Неки куцају кришом, неки прислоне телефон на волан и прстима прелазе преко њега. Људи који куцају док возе неизбежно ће непотребно кочити или лутати лево-десно кроз траке, што ће заузврат натерати неке друге учеснике у саобраћају да коче.
4. Дежурна сметала
Код нас се све приче о опасностима у саобраћају своде на претерану брзину, или како бесмислена флоскула каже, „неприлагођену брзину“ која све покрива. Осим што вози преспоро, што може бити веома опасно, али обично не за онога ко тако вози, већ за друге у саобраћају око њега. Дежурни гњаватор који вози једва 42 км/х по потпуно сувом путу уз ограничење од најмање 20 км/х више од његове „вртоглаве“ брзине ће врло вероватно непотребно кочити. Исто тако, сметње узрокују да их други претекну, што је увек потенцијално опасно. Дакле, ако не можете да возите брже од 40 км/х, користите јавни превоз или бицикл.
5. Пут као лична својина
Свакодневно се сви сусрећемо са возачима који се понашају као да су сами на свету и као да је пут њихово власништво. Симптоми овог синдрома се изражавају на различите начине – промена траке без жмигавца, претицање са десне стране, лењо претицање које траје вечно, вожња у две траке... Често се манифестује „маштовитим” паркирањем и бесконачно успореним кретањем у саобраћају. светла. Све је то понашање које узрокује непотребно кочење, често и снажно, које затим шаље таласе низ пут. Као и код носилаца неких вируса, починилац обично не трпи последице. Они око њега пате.
6. Шлепери и возачи камиона
Када се дуга возила, као што су камиони за вучу, скрећу, прво се морају лагано окренути на супротну страну да би прешли кривину. Управо толико возача окреће, без обзира да ли возе ВВ Поло или Опел Цорсу. Једино објашњење је да су они заправо бивши камионџији или садашњи, али нису на послу. Једини проблем је што би то значило да у Србији имамо најмање 100.000 возача. Такво скретање, јасно, изазива непотребно кочење возача из супротног смера. Исто тако, возачи који скрећу на овај начин обично су веома спори при скретању, па стварају ланчану реакцију кочења и иза себе. Нажалост, не постоји закон против оваквих глупих потеза воланом, али би требало да буде. Казна би, на пример, могла да буде обавеза да се три месеца вуче дуга приколица.
7. Паркинг мајстори
Колико сте пута пратили некога на паркинг или јавну гаражу и чекали да се паркира? Свакако често. Проблем настаје када момак за којим сте ушли мора да уђе на прво слободно место, а потребно је вечно да га „нациљате“. Ако не волите паркирање, будите пажљиви према другима, немојте одмах гурати на прво место ако их има даље, или се померите у страну и пропустите аутомобиле иза себе, па паркирајте до миле воље. Има и оних којима треба вечно да напусте паркинг, поготово ако их неко чека на месту. Не морате журити као на почетку трке Формуле 1, али будите пажљиви према другима. То су такође ситуације у којима је кочење непотребно, а велики број аутомобила непотребно ради у празном ходу.
8.Увек први
Постоји категорија возача који увек морају бити први. Приликом приближавања семафору на путу са више трака, увек морају да се зауставе у траци са мање аутомобила, чак и ако је један ауто мање удаљен три траке. То често узрокује непотребно кочење осталим учесницима у саобраћају, а уштеда времена је у распону од можда 0,2 секунде. Или нису, ако је у траци са мање аутомобила нешто сметало.
9. Срамежјиви
На путевима је све више камера и већина возача им прилази опрезније и пази на ограничења брзине. То је добро, зато су и постављене, наравно, ту је и она иритантна и заправо опасна категорија возача који обавезно пролазе поред камере бар 20 до 30 км/х спорије од дозвољене брзине. То, наравно, значи и непотребно кочење, не само њих, већ и многих возача иза њих. Иста категорија једнако интензивније, ако не и јаче кочи када види полицију поред пута.
10. Парадокс брзине
Што се брже крећемо, то смо спорији. Звучи као нека блесава теорија релативности, али то је заправо саобраћајни феномен. Када се возила крећу већим брзинама, потребна су им већа растојања, а већа раздаљина значе и мањи капацитет пута, на крају сви испаштају. У окружењу пуном семафора, раскрсница, скретања и густог саобраћаја, бити бржи од других често значи само илузију брзине, а не знатно ранији долазак на циљ. Истовремено, брза вожња изазива јаче кочење, а јаче кочење иза нас има јачу ланчану реакцију кочења. У ствари, јурњава се исплати само на празном путу. По могућству кривудаво и брдовито или уз море, али онда је реч о сасвим другој теорији, тачније пракси – уживању у вожњи, а и тада желимо да што мање кочимо...
