ВЕЋ ЈЕ ТРЕБАЛО ДА ГА СИПАТЕ: Ево шта све треба да знате о антифризу

Ускоро ћемо у скоро целој земљи имати температуре испод нуле, бар ноћу, па је крајње време да и најлежернији возачи провере антифриз, пишу половниаутомобили.

Наравно, ниво антифриза треба:

проверавати редовно, без обзира на годишње доба
мењати га на време
али и проверавати му карактеристике уколико смо из неког разлога морали да доливамо воду
Кренимо редом. На колико година или километара треба мењати антифриз?

„Стари“ Г11 антифриз требало би да се мења на 2 или највише 3 године. Новији Г12, Г12 , Г12 и Г13 могу да се мењају на 4 или 5 година.

Међутим, није проблем само у томе на којој ће температури да се заледи. Антифриз временом губи својства која штите мотор и пратеће компоненте – то је веома озбиљан проблем, који може да доведе до разних кварова, цурења и слично.

Зато не треба ризиковати. Чак и уколико вам у неком сервису у којем проверавате стање антифриза кажу да је добар и да може да издржи до нпр. -15 Целзијуса, а ви знате да га нисте мењали 4 или више година, дефинитивно је време да то обавите. Који антифриз иде у мој ауто?

Погледајте у упутству за ваш ауто. Ако га немате, нађите га на интернету, позовите или идите у овлашћени сервис, питајте на неком форуму који окупља власнике те марке. У суштини, сваки овлашћени сервис мора да зна који антифриз одговара вашем аутомобилу без обзира на старост, али и иоле озбиљнији неовлашћени мора да зна.

Генерално су прихваћене ознаке фабрике Volkswagen. Конкретно, ознаке Г11 (ТЛ-774-Ц), Г12 (ТЛ-774-Д), Г12 (VW ТЛ-774-Ф), Г12 (VW ТЛ-774-Г) су VW-ovi стандарди, што значи да се односе на возила марке VW, Ауди, Сеат, Шкода и Porsche, али су временом постали нека врста „стандарда“ и за све друге.

Други произвођачи имају сопствене стандарде. Постоје и национални и међународни стандарди. Често се разлике практично своде на тржишну утакмицу.

То може да представља велики проблем за обичног возача, који се нашао у потпуном хаосу различитих стандарда, назива, ознака, произвођача и препорука: Ауди ТЛ774-Д, Форд WSS-M97B44-D, Renault Type Д, Јагуар WSS-M97B44-D, МБ 325.3, СААБ 6901 599, Сеат ТЛ774-Д, Шкода 61-0-0257, Vauxhall QL 130100, Volkswagen ТЛ774-Д...

Антифриз за старија возила је обично Г11, односно тако се назива. Углавном је плаве, зелене или жуте боје. Садржи фосфате, нитрите, амине и силикате. Ниво силиката у Г11 варира. Некада је био 1.000 ppm, али је опао до 250 ppm, што значи да може да се меша са другим врстама антифриза без озбиљних последица (у релативно кратком року).

Ипак, то не препоручујемо!

Г12 је углавном црвене или розе боје. Г12 је углавном црвен или љубичаст и наводно може да се меша и са Г11 (што ипак не препоручујемо, за сваки случај) и са Г12. Постоји и Г12 , који је најчешће љубичаст. Имамо и Г13, који је такође углавном љубичаст. Који антифриз ће вам наточити у сервису?

Произвођачи углавном инсистирају да се у ауто точи само онај антифриз који испуњава стандард који су они прописали.

Међутим, чак и овлашћени сервисери код нас ће вам понекад наточити неки други, уз објашњење да се њихове спецификације поклапају и да нема разлога за бригу.

Ситуација је са тим стандардима компликована и просечан возач нема начин да поуздано и недвосмислено сазна који антифризи су 100% компатибилни. Нарочито су проблематична старија јапанска возила.

Чињеница је да коришћење погрешног антифриза код многих аутомобила неће изазвати видљиву штету ни после неколико година.

Исто важи и за мешање антифриза који не би требало да се мешају. Питање је само да ли желите да ризикујете?

Углавном, нађите обавезан стандард за антифриз за ваш ауто и при куповини антифриза потражите на паковању да ли је наведен тај стандард. Који антифризи могу да се мешају?

На ову тему може да се напише читава књига, а требало би консултовати и много стручњака. Зато за сваки случај избегавајте да мешате антифризе различитих произвођача, нарочито различите врсте.

У антифриз се додају разне хемикалије, па остаје питање како ће оне међусобно реаговати. Сигурно неће експлодирати или направити рупу у блоку мотора, али постоји могућност да утичу једна на другу и тако смање антикорозивну заштиту у хладњаку, мотору и пратећим компонентама.

У упутству уз неке антифризе добија се и објашњење о дозвољеном мешању са другим антифризима. Боја антифриза не значи ништа?!

Антифриз је у основи безбојан, али се након производње додаје боја по жељи произвођача (или продавца).

Истина, у највећем броју случајева на основу боје може да се препозна „врста“ антифриза, али ни тада не значи да тај антифриз испуњава стандард захтеван од произвођача аутомобила. Како да сазнам који се антифриз тренутно налази у мом аутомобилу?

Ако сте купили аутомобил, тражите од претходног власника амбалажу антифриза који је користио. Ако ни он не зна и нема амбалажу, најсигурнија опција је да обавите потпуну замену расхладне течности, а неће сметати ни испирање расхладног система.

Посебан проблем је то што углавном не може да се испусти сва расхладна течност приликом замене, већ увек остане одређена количина. Колико ће остати зависи од мотора до мотора, а није у питању ни само количина која остане него и колики проценат та преостала количина чини у односу на укупну количину расхладне течности у систему.

Ово је помало комплексан проблем који у суштини може једноставно да се реши, али ретко који возач се тиме озбиљније бави или је уопште свестан те проблематике. Да ли треба мењати антифриз након куповине половњака?

Да – треба заменити антифриз након што купите полован ауто пошто не можете са сигурношћу да знате када је га је претходни власник мењао.

Наравно, ако сте 100% сигурни да замена није потребна, онда ништа не дирајте. Ако је пао ниво антифриза, чиме допунити?

Најбоље решење је да направите потребну количину мешавине дестиловане или деминерализоване воде и концентрата антифриза, па затим то долијете.

Уколико немате концентрат антифриза, долијте дестиловану или деминерализовану воду. У случају нужде, можете да долијете и обичну воду, тзв. чесмовачу. Иако не би требало да се користи, она неће направити никакав проблем на краћи рок, нарочито због тога што многи антифризи имају адитиве за борбу против стварања каменца. Не доливајте чист концентрат!

Неки возачи мисле да ће доливањем чистог концентрованог антифриза, директно из оригиналног паковања (100% концентрације), добити већу заштиту од ниских температура.

То је велика грешка.

Чист 100%-ни антифриз има вишу тачку смрзавања од раствора – односно мешавине антифриза и воде.

На пример, концентрат може да се заледи на -10, док ће раствор остати у течном стању до -30 степени.

Антифриз у концентрацији од 100% је обично најбоље помешати са водом у односу 50:50, али обавезно прочитајте упутство на паковању. Можда су наведене и карактеристике по питању другачијег односа концентрата и воде.

На пример, ако направите раствор у односу 50:50 (или 1 према 1, тј. 1 литар концентрата на 1 литар воде), добијате заштиту до -36 степени Целзијуса. Ако смањите концентрацију антифриза, пашће и тачка мржњења, односно температура на којој ће тај раствор да се заледи.

Међутим, ако ставите превише чистог антифриза, тачка мржњења такође може да падне. Зато обавезно пратите упутство на паковању.

Превише разблажен концентрат антифриза, односно чистог антифриза, неће бити довољно „отпоран“ на ниске температуре, а притом неће моћи да обезбеди ни друге врсте заштите расхладног система – нпр. заштиту против корозије. Како могу сам да проверим антифриз?

Можете да купите разне уређаје (мераче) за тестирање антифриза, односно уређаје који ће вам показати на којој температури ће се антифриз заледити.

Рецимо да „пристојан“ мерач може да се купи у распону од 700 до 1.500 динара. Има и много јефтинијих (веровали или не), као и много скупљих. На вама је да одлучите који би требало да је најпоузданији у односу на цену.

Наравно, можете да одете и у неки сервис који има уређај за проверу антифриза. Није антифриз него расхладна течност!

Тако је – званичан назив за течност у расхладном систему је расхладна течност, али ми у овде користимо назив антифриз да би текст био лакши за читање.

Наравно, као расхладна течност може да се користи чиста вода „чесмовача“ или дестилована, тј. деминерализована вода, без додавања антифриза. Међутим, тиме може да се изазове краткорочна и дугорочна штета на разним елементима, па чисту воду треба користити само у случају нужде.