ВОДИЧ: Како да купите што безбеднији аутомобил?

Не знамо за колико пара купујете ауто, колико стар, којих димензија, класе/врсте и слично, али ћемо се потрудити, уз помоћ стручњака са сајта Половни аутомобили, да помогнемо конкретним и реалним саветима људима који желе што безбедније возило.

Звездице са “креш” тестова (Еуро НЦАП) занемарите док не прочитате комплетан текст. Схватићете због чега.

Код нас и даље масовно влада предрасуда да су старији аутомобили безбеднији, јер су имали јачу конструкцију, дебљи лим… Међутим, људи не знају за гомилу новитета уведених последњих неколико деценија када је у питању конструкција возила.

Деформационе зоне

Почнимо од деформационе зоне. Вероватно сте бар једном чули причу како су се сударили старији и новији ауто – старијем буквално није било ништа, а новијем је смрскано пола предњег дела.

По томе се лако закључује да је тај нови “пластиканер” небезбедан, док је овај старији прави тенк од аута.

Међутим, ствар је у томе да се иоле савременији аутомобили производе са деформационим зонама, односно намерно ослабљеним деловима/структурама у предњем крају, који попуштају пошто су изложени одређеној сили, како би амортизовали ударац.

На тај начин се ублажава нагло успоравање које трпи људско тело прилико судара.

Није проблем направити ауто са крутом и јаком шасијом, којим ћете моћи да пробијете зид куће. Међутим, ако се два таква аута чеоно сударе, проћи ће без већих оштећења, али ће путници претрпети озбиљну трауму, можда и фаталну.

Једноставно, мора да постоји ублажавање удара. Нема сврхе направити неуништив ауто, ако ће путници у сваком случају умрети или претрпети тешке повреде чак и при нижим брзинама.

“Сигурносни кавез”

Ту је и “сигурносни кавез” око путничког простора – деформационе зоне се жртвују у случају судара, али кабина у којој се налазе путници мора да остане читава.

Стога немојте да се чудите ако видите ауто којем је “застрашујуће” смрскан предњи део, али је ветробран остао читав и сва врата се отварају/затварају без проблема.

Наравно, и ту постоје практична ограничења. Нема сврхе направити толико јак “путнички сигурносни кавез” који ће издржати директан судар при 150 км/х, пошто људско тело у сваком случају неће издржати такву силу.

У сваком случају, направљен је велики напредак. Кликом на ОВАЈ линк можете да видите како су се показали неки старији модели на Еуро НЦАП креш тестовима.

Звездице нису пресудне!

Уколико сте заинтересовани за неки од наведених модела, не доносите закључак само на основу звездица!

Звездице су само финална (укупна) оцена на коју утичу резултати више тестова. Стога број звездица може да вас доведе у озбиљну заблуду. На пример, ако се ауто покаже катастрофално по питању безбедности пешака (када ауто удари пешака), то буквално може да му скине једну звездицу с укупног резултата.

Зато обавезно погледајте видео-снимак креш теста. Он постоји за сваки модел с ове листе, само што су га добро “сакрили”. Да бисте га погледали урадите једну од следеће. Отворите модел који вас интересује, а затим имате два начина да дођете до видео-снимка:

1) Десни клик мишем на слику креш теста и превучете на леву страну (не пуштајући дугме на мишу) – тада ће се појавити нова слика – кликнете на њу и искочиће видео-плејер. Кликнете поново и кренуће снимак.

2) У доњем левом углу слике постоје црни и жути квадратић. Кликните на жути. Тада ће се појавити нова слика – кликнете на њу и искочиће видео-плејер. Кликнете поново и кренуће снимак.

Прочитајте извештај

Обавезно прочитајте и извештај у којем су наведени издвојени резултати, као нпр. који делови тела возача и путника су најугроженији, како је прошао возач, а како сувозач, шта је ауто уопште имао од безбедносне опреме (да ли је имао 2 или 4 ваздушна јастука, предзатезаче појасева, итд.)…

Извештај добијате кликом на жуто дугме у којем пише Download Репорт (ПДФ).

У том извештају су и детаљнија објашњења како се ауто показао у којем тесту, разне напомене, посебна упозорења и слично. Све је на енглеском, па ако га не знате, снађите се…

Напредни сигурносни појасеви

Сигурносни појасеви код савременијих аутомобила изгледају идентично као пре много деценија, али су и они напредовали.

1) Предзатезачи – када аутомобил “схвати” да је до судара дошло, или да је судар неизбежан (код новијих кола), појас ће вас притегнути уз седиште да би спречио да полетите унапред и затим када се појас блокира да дође до оштрог трзаја. Овако ће вас појас у старту чврсто држати и сила којом ће вас појас задржати биће знатно мања

2) Ограничавање силе затезања – након што се појас блокирао приликом судара, уколико је сила којом вас зауставља сувише велика, контролисано ће се попуштати његово затезање.

Иначе, прво су уведени предзатезачи појасева – имају их многи модели који су почели да се производе још пре 20 и више година. Треба ипак имати у виду да можда постоје верзије без предзатезача иако сте на Еуро НЦАП сајту прочитали да има – разликује се основна безбедносна опрема за различита тржишта.

Такође, предзатезач појаса може да се активира само једном. Након тога мора да се угради други.

Ваздушни јастуци

Прво су почели да се уграђују само у волан, па је и сувозач добио свој, онда су уведени бочни, па ваздушне завесе које штите и главу и путника позади, па јастук за колена возача…

Притом су и они временом напредовали, па рецимо могу да се отворе различитом силином у зависности од јачине удеса, а и напредовали су системи који одлучују у којим ситуацијама ће се отворити ваздушни јастук, пошто некада може да направи више штете него користи.

Понављамо, када гледате Еуро НЦАП креш тест резултате, прочитајте извештај да бисте видели колико је јастука имао тестирано возило.

Можда је примерак имао бочне ваздушне јастуке, а половњак који ви купујете их нема. Исто важи и за новија кола са ваздушним завесама.

Тестови су напредовали

Зашто звездице са креш тестова (Еуро НЦАП) нису релевантне при поређењу аутомобила различитих годишта?

Ово је прилично компликована проблематика, пошто се креш тестови из 90-их и данашњи драстично разликују. Произвођачи аутомобила су временом прилагођавали своје моделе тестирањима, па је све више возила добијало максималан број звездица.

Затим би Еуро НЦАП подигао лествицу, тј. пооштрио услове и додао неке нове ставке, па би се произвођачи аутомобила прилагодили и томе… И тако у круг.

И сам Еуро НЦАП каже да резултати тестирања обављених пре увођења нових услова 2009. године не могу да се упоређују са резултатима накнадно обављених тестирања.

Од 2009. године возила су пролазила следеће тестове:

1) Чеони судар
2) Бочни ударац другог аутомобила
3) Бочно налетање на бандеру (уколико ауто има “систем за заштиту главе”, претпостављамо да је то ваздушна завеса)
4) Тест који процењује могућност повреде врата, односно заштиту вратног дела кичме
5) Ударац у пешака

Додатне поене је доносио систем за упозорење на невезан појас и систем за ограничење брзине. Сви резултати/поени сједињени су у финални резултат – број звездица.

Дакле, од 2009. је у укупну оцену почела да улази и активна безбедност, у овом случају упозорење за појас и систем за ограничење брзине. То значи да чак и ако се ауто фантастично показао по питању заштите путника у удесу, крајњи резултат, односно број звездица може да буде нижи зато што нема упозорење за невезан појас или систем за ограничење брзине.

До данашњег дана догодило се још измена…

Како направити анализу?

Како да знам који је ауто безбеднији, када су из године у годину мењали услове и бодовање?

Као што смо написали на почетку текста, не знамо колико стар ауто, са којом опремом, итд. ви купујете.

Зато, уколико желите да користите резултате Еуро НЦАП креш тестова мораћете мало да се потрудите – да нађете тај конкретан модел, да видите коју опрему има, прочитате извештај…

Ситуацију бар олакшава то што на овој страници поред броја звездица, који означава укупан резултат, имате и додатне оцене безбедности. За моделе тестиране пре 2009. не постоји укупан број звездица, већ су ту одвојене звездице за заштиту одраслих путника, деце и пешака.

Када су у питању возила тестирана након 2009, поред укупног броја звездица, у процентима можете да видите одвојено оцену безбедности одраслих, деце, пешака и система активне безбедности.

Код неких модела можете да видите резултате теста две верзије – са сиромашнијим и богатијим пакетом безбедносне опреме.

Правила по питању безбедности

Генерално, возило је безбедније што је:

1) теже и више
2) веће
3) новије
4) опремљеније безбедносном опремом (ваздушни јастуци, напредни појасеви, итд.)

Овде говоримо о пасивној безбедности – у случају судара са другим возилом. Већа тежина и висина представљају ману када је у питању активна безбедност и генерално избегавање препрека.

Ту је и старост возила, не само због деформационих зона, ваздушних јастука и сличних ствари, већ због тога што тзв. замор материјала узрокује слабљење структуре возила. Једноставно, временом конструкција аутомобила из разних разлога губи карактеристике какве је имала када је ауто био нов.

Метал на разним местима рђа, спојеви губе на интегритету, без обзира о којим деловима или компонентама је реч, пошто на њих поред губитка карактеристика због старости утичу и вибрације мотора и вибрације током кретања, преласци преко рупа…

Такође, без обзира да ли је ауто старије или новије генерације, већи или мањи, након удеса мора да буде квалитетно поправљен. То може да буде врло тешко уколико су компромитоване деформационе зоне.

И тешко слупан аутомобил може да се “уради” да изгледа као нов. Међутим, његове деформационе зоне (уколико их уопште има) сада имају потпуно другачије карактеристике.

Да ли је Еуро НЦАП тестирање обавезно?

Не, није обавезно ни за један модел. Организација Еуро НЦАП самоиницијативно бира моделе или произвођач може сам да предложи тестирање неког свог модела.