Бугарска нам нуди да градимо НУКЛЕАРКУ, а ево где би се налазила и колико би коштала
Иако је министарка енергетике Бугарске Теменужка Петкова најавила учешће Србије у изградњи њихове нуклеарне централе "Белене", званичних разговора са властима у Београду о овом пројекту није било.
Другим речима, све је још на нивоу жеља Бугара, који због немогућности финансирања и одустајања неких компанија из Западне Европе, пре свега немачког концерна RWE, али и фирми из САД, Италије, Француске и Велике Британије, траже нове партнере на Балкану. То су поред Србије, Северна Македонија и Црна Гора, уз чију помоћ желе да оживе овај пројекат који је у игри још од осамдесетих година.
Реч је о скупој инвестицији чија би изградња коштала око шест милијарди евра, због чега је неколико пута одлагана, последњи пут 2009. Поново је активиран крајем 2010. када је руски председник Владимир Путин понудио бугарском премијеру Бојку Борисову да руски "Росатом" гради "Белене" и то за 6,3 милијарде евра, а да у том пројекту учествују као акционари Србија и Хрватска.
Хрватска је ту понуду одбила, али пошто је Путинова цена и за Бугаре била висока, они су одустали.
ДОГОВОР ВЕКА СА РУСИМА На јесен почиње гасификација Републике Српске
ТРН У ОКУ АМЕРИЦИ: Венецуела и Русија проширују сарадњу у области енергетике
Изградња НЕ "Белене" поново је актуелизована прошле године. Исправљени су неки недостаци у пројекту, а 22. маја ове године Бугарска је у Службеном гласнику ЕУ објавила да тражи стратешког партнера за изградњу нуклеарке. Рок за пријаве је 90 дана, а избор стратешког инвеститора требало би да буде у наредних годину дана. У марту је бугарски вицепремијер Томислав Дончев изјавио да Србија и Северна Македонија желе удео у овом пројекту.
То је пре неколико дана индиректно потврдила и министарка енергетике Теменужка Петкова.
- Тренутно се траже могућности за учешће Србије, Црне Горе и Северне Македоније у пројекту "Белене". Бугарска је у априлу звала Србију, Црну Гору и Северну Македонију да учествују у пројекту - навела је Петкова.
У Немањиној 11 нико није званично желео да прича о тој теми.
- Све је то на дугом штапу јер нама Бугари нису понудили никакав званичан аранжман који подразумева цену, власништво и статус у одлучивању. О овоме није било званичних разговора. Наша одлука морала би да буде донета после званичне понуде, али и студије изводљивости. Цифре које се спомињу нису мале, реч је о шест милијарди евра, а то је изузетно скуп пројекат. Треба видети и да ли је за Србију исплативије да она гради свој енергетски објекат и на тај начин обезбеди струју или да уђе у партнерство са Бугарима. Било је само неких незваничних разговора у којима се наговештавало да су Бугари вољни да нам понуде између пет и 10 одсто учешћа у том пројекту. Проценат би зависио од интересовања Северне Македоније и Црне Горе - наводе извори из дипломатских кругова.
Неподељено је мишљење да Србија на својој територији нипошто не сме да гради нуклеарку, превасходно због безбедносних ризика. Када је реч о пројекту у Бугарској, стручна јавност је прилично уздржана, поготово због чињенице да би се било какава хаварија у Бугарској брзо осетила и у Србији. Ту је и питање економске исплативости нас као партнера.
- С обзиром на постојећи Закон о мораторијуму на градњу НЕ из 1989. због кога већ 25 година не постоје програми Нуклеарних технологија на нашем Универзитету, ми немамо стручњаке. Такође мислим да је ова идеја у домену само жеља а не и реалних могућности - сматра проф. др Илија Плећаш, научни саветник Института за нуклеарне науке Винче.
ЕУ стимулише енергетску ефикасност: Програм GEFF враћа и до 20 одсто инвестиције!
Путин НИКАДА НИЈЕ рекао НЕШТО ОВАКО: Руски председник ОТКРИО СВЕ ШТО МИСЛИ о Ердогану, па ПОСТАВИО УСЛОВЕ Европи
НЕМА ЗИМЕ ЗА СРБЕ: Наша позиција на ГАСНОЈ МАПИ на узбрдици, промене које следе ПРОДРМАЋЕ стање на терену
- Не изгледа због цене претерано атрактивно, али је технички вероватно пројекат напредан. У такве инвестиције се улази када се види да ли су профитабилне и да ли су понуђени повољни услови партнерства. Они подразумевају цену струје из те нуклеарке, која би морала да буде произвођачка, а не тржишна, али и наш сувласнички положај. Ако смо мањински партнер, онда смо у другоразредном статусу и питање је колика би била моћ нашег одлучивања. Ипак, нисам априори против тог пројекта јер је чињеница да нисмо деценијама изградили нови енергетски објекат, што може да доведе до негативних последица у енергетском сектору, па и мањка струје. Зато се мора урадити стручна анализа која ће показати да ли је за Србију исплативо да улаже у бугарску електрану или у сопствене ресурсе - каже професор Љубомир Маџар.
Иначе, Србија је 2015. дала зелено светло на изградњу мађарске нуклеарке "Пакш 2" која је на само 63 километра од наше границе. У Европи их тренутно има 195.
