Модернизација електрана и еколошки пројекти: Планска улагања ЕПС-а – гаранција енергетске независности (ФОТО)
Србија је са постојећим електроенергетским капацитетима енергетски независна земља и производи довољно електричне енергије за потребе становништва и привреде из домаћих ресурса.
Већина тих капацитета одавно је зашла у средње године. Без обзира на старост електрана, „Електропривреда Србије“ планским улагањем у одржавање, ревитализације и модернизације, очувала је и унапредила своје капацитете.
Заборавите на нафту, ЦРВЕНО ЗЛАТО СЕ ПЕЊЕ НА ТРОН: Руда које има и у Србији доноси прави БУМ НА ТРЖИШТЕ (ВИДЕО)
Енергија пореклом из ОИЕ за купце на слободном тржишту: Зелена енергија ЕПС-а у корак са светом
ДОБРЕ ВЕСТИ ЗА СРПСКЕ ПОЉОПРИВРЕДНИКЕ: Пола милијарде динара за развој задругарства у 2021.
Преданим улагањем у еколошке пројекте ЕПС потврђује опредељење да електране испуне све критеријуме заштите животне средине. Циљ је да и у наредним деценијама Србија има стабилну и поуздану производњу електричне енергије, обезбеђену енергетску независност и потпуно испуњене еколошке ЕУ норме. Без обезбеђене енергетске независности, нема ни привредног развоја, нити сигурне будућности за наредне генерације.
ЕПС константно улаже, производња електричне енергије расте и одржава се висок ниво коефицијента поузданости, што не би било могуће без инвестиција и доброг рада. У последњих 15 година у капиталне ремонте ЕПС је уложио 1,4 милијарде евра. Када се рачунају и мањи ремонти и пројекти, то је око 2,5 милијарди евра. Само ревитализацијама блокова и хидроагрегата, повећањем ефикасности пре свега, добили нову снагу и нове „зелене“ мегавате. Укупно то је око 200 мегавата.
- Просечна старост електрана ЕПС је око 45 година. У термо сектору старост постројења креће се од чак 60 до 30 година. Без градње заменских блокова, ЕПС неће моћи да обезбеди довољно енергије у наредним деценијама, јер се очекује просечни пораст потрошње електричне енергије од око 0,9% годишње до 2040. године. То значи да ће бити потребно око 6,5 милијарди kWh више електричне енергије у 2040. години , односно око 3 TWh више у 2030. у односу на 2020 - каже Владимир Марковић, помоћник директора ЕПС и директор Сектора за кључне инвестиционе пројекте.
ЕПС стратешки и плански ради на модернизацији постројења да би се обезбедила сигурност снабдевања електричном енергијом, што је главни услов нормалног функционисања државе, односно грађана и привреде наше земље. Увелико радимо на пројектима нових обновљивих извора, али не смемо занемарити да је кључ електроенергетске стабилности Србије у што већој модернизацији и технолошки унапређеном коришћењу угља. Неопходно је пронаћи прави микс како, у којем обиму и динамици користити ресурсе које Србија има.
Према проценама стручњака, без угља Србија нема ни ресурсе ни потенцијале да обезбеди електроенергетску стабилност и независност. И уз већу производњу из ОИЕ, и уз будућу производњу из гаса, термокапацитети морају да остану доминантни. У супротном, недостајаће енергије и увозићемо знатно скупљу струју. То би угрозило грађане и привреду Србије. ЕПС је зато спреман да трасу транзиције ка чистијој производњи енергије испуни уз повећање капацитета из ОИЕ, као и уз пројекте који угаљ чине чистијим уз испуњење свих домаћих и ЕУ еколошких закона.
- Србија је већ у потпуности зависна од увоза гаса, у високој мери зависна од увоза нафте, а једина област енергетике у којој је наша држава и даље независна од увоза јесте област електроенергетике – захваљујући, пре свега, својим природним, рудним и водним богатствима. По резервама угља наша држава се налази на осмом месту у свету, испред нас су само велике државе попут Русије, Кине, САД, Аустралије, Немачке, Турске и Индонезије – објашњава Ненад Шијаковић, инжењер и стручњак за електроенергетске пројекте.
Једини сличан случај нашем у Европи, могла би бити Пољска, која на истој листи заузима десето место по резервама лигнита, па би можда најпаметније било да се угледамо на ову чланицу Европске Уније и Вишеградске четворке, да пратимо њене потезе, када је реч о декарбонизацији и НЕЦП, односно националним циљевима везаним за стратешки развој енергетике, с тим што морамо имати на уму да смо ми мала и сиромашна земља, која се нипошто не би смела олако одрицати својих сопствених енергетских резерви и тако постати потпуно енергетски зависна. Да би искористила ресурсе ЕПС снажно инвестира у пројекте заштите животне средине. Током последњих година "Електропривреда Србије" уложила је око 500 милиона евра у пројекте којима се унапређују квалитет ваздуха, воде и земљишта.
У свим термоелектранама завршена је реконструкција електрофилтера чиме су значајно смањене емисије прашкастих материја односно ПМ честица. У то је до сада уложено 97 милиона евра. Резултат су 2,5 пута мање емисије прашкастих материја. ЕПС не „спава“ са еколошким пројектима, јер су укупне инвестиције у планиране пројекте више од 1,2 милијарде евра. Улагања ЕПС у заштиту животне средине донеће до 2025. смањење емисија сумпор-диоксида 90 одсто, азотних оксида 45 одсто и прашкастих материја 95 одсто.
Око 650 милиона евра предвиђен је у области заштите квалитета ваздуха, кроз изградњу система за одсумпоравање димних гасова и примарне и секундарне мере за смањене емисије азотних оксида у термоелектранама. Системи за одсумпоравање димних гасова су најскупљи и технички најсложенији пројекти. ЕПС је завршио изградњу постројења у ТЕ "Костолац Б" вредног 96 милиона евра и гаранцијска мерења су показала да су емисије СО2 знатно испод важећег европског стандарда од 200 милиграма по кубном метру. Највреднији пројекат од 217 милиона евра, чија је реализација у току, обезбедиће систем за одсумпоравање димних гасова за ТЕНТ А.
- То је једна од најважнијих инвестиција у региону због висине финансијских улагања и позитивних еколошких ефеката, као и због испуњавања обавеза према Енергетској заједници. О томе колико су ови пројекти комплексни говори и податак да увођење система за одсумпоравање на четири блока ТЕНТ А, укључује изградњу чак 42 објекта – каже Марковић.
- Постаје извесно да ће до средине идуће године постројење за одсумпоравање димних гасова у ТЕНТ А бити завршено. Резултат ће бити око 10 пута мање емисије сумпор-диоксида, односно ниже од 200 мг/м3 чиме се надмашују захтеви домаћих и европских еколошких стандарда. Пројекти одсумпоравања на локацијама ЕПС-ових термо капацитета који се реализују или су у плану, уједно су и највеће појединачне еколошке инвестиције у Србији. Крајем прошле године постављен је и камен темељац за постројење за одсумпоравање у термоелектрани "Никола Тесла Б", вредног 210 милиона евра. То постројење смањиће емисије сумпор-диоксида за око 20 пута. Систем одсумпоравања добиће и преостала два блока у ТЕНТ А, као и блокови ТЕ "Костолац А" и нови блок "Костолац Б3". Инвестиције на свим пољима Само у периоду од 2021. до 2023. године ЕПС планира инвестиције вредне 2,2 милијарде евра. Најважнији пројекти су изградња нових капацитета и наставак ревитализације постојећих: изградња новог блока од 350 мегавата Б3 у Костолцу (618 милиона долара), изградња постројења за одсумпоравање у четири блока ТЕНТ А (217 милиона евра), изградња првог ветропарка од 66 мегавата (око 100 милиона евра), изградња постројења за одсумпоравање у ТЕНТ Б (210 милиона евра), ревитализација РХЕ "Бајина Башта" (26 милиона евра), завршетак пројекта изградње новог блока од 350 мегавата Колубара Б (око 385 милиона евра), ревитализација блокова А1 и А2 у ТЕНТ А са одсумпоравањем (око 300 милиона евра), завршетак ревитализације блокова Б1 и Б2 у ТЕНТ Б (200 милиона евра), модернизација и изградња постројења за одсумпоравање у ТЕ Костолац А око 180 милиона евра), изградња пристаништа у ТЕНТ А и ТЕНТ Б (67 милиона евра), ревитализација ХЕ "Ђердап 2" (200 милиона евра), ревитализација Власинских ХЕ (око 50 милиона евра), ревитализације ХЕ „Бистрица“ (27 милиона евра), ревитализација постојећа три и градња четвртог агрегата ХЕ "Потпећ" ( 47 милиона евра)…
