СРБИЈА ПОСТАЈЕ СВЕТСКА СИЛА У ПРОИЗВОДЊИ ЛИТИЈУМА? Биће отворено више од 2.000 нових радних места
За ископавања јадарита, минерала у којем су литијум и бор, спрема се домаћи огранак светске компаније "Рио Тинто"
Да ли ће Србија постати велесила у производњи литијума? За ископавања јадарита, минерала у којем су литијум и бор, спрема се домаћи огранак светске компаније "Рио Тинто".
ОД НАРЕДНОГ МЕСЕЦА ПУТОВАЋЕМО СЛОБОДНО? Нова апликација улива наду у туризам без карантина
Продужен бесплатан роминг у ЕУ: Још деценија "опуштених" разговора пред Европљанима
ЛЕПЕ ВЕСТИ: У Србију стиже нова генерација аутомобила, а цена путарина одговараће свима!
Како ће они од загађења заштитити људе који живе око реке Јадар? О томе је говорила Весна Продановић, директорка компаније "Рио Сава експлорејшн".
Једно од шест највећих налазишта у свету
За локацију код реке Јадар се процењује да садржи десет одсто укупних залиха литијума које су досад откривене на свету.
- То је једно од шест највећих налазишта у свету и процењује се да укупно чинимо око 10 одсто светских резерви. Знате да је литијум стратешки минерал када је реч о складиштењу енергије. Ми сви причамо о зеленој енергији и управо та чињеница да на нашој територији постоје тако велике залихе литијума, привлачи велику пажњу - истакла је Весна Продановић.
Како каже, значај овог налазишта и пројекта јесте подизање рударског и индустријског сектора у Србији.
- Литијум је важан у ауто-индустрији, а ми се налазимо на прагу аутомобилске индустрије Европе, тако да је заиста значај пројекта велики - навела је она.
Продановићева каже да постоји велика забринутост за екологију и заштиту животне средине, те да она забринутост дели са грађанима.
- Та забринутост је оправдана у смислу да је ово један озбиљан индустријски и рударски комплекс. Желим да нагласим да од 1,5 милијарди које ћемо уложити у изградњу, трећина је рударски део, а две трећине индустријски. То је заиста озбиљно индустријско постројење и постоје ризици - навела је она.
Све мере заштите се примењују
Продановићева истиче да постоје ризици које су они сагледали, као и да предузимају све мере да то умање.
- Значи, ако узимамо воду и ако је третирамо, ми ту воду пуштамо кроз процес за пречишћавање воде који је веома озбиљан и у који улажемо много средстава, како бисмо воду у довољном квалитету испустили у даље токове. Све мере и стандарде за екологију који су прописани примењујемо.
Продановићева каже да данашњи стандарди нису као пре више десетина година. Компаније немају ни право ни могућност да раде на тај начин да мере не примењују.
- Ми исто имамо ту обавезу и све мере ћемо применити - напомиње она.
За екологију су намењена средства у износу од 100 милиона евра.
- Само у системе за пречишћавање воде се улаже 40 милиона евра. Ако погледамо колико коштају неки други системи за пречишћавање воде, који покривају читаве градове, знамо да је ово веома озбиљна цифра. Сваки ризик може данас да се покрије, само треба да се уложи довољно новца. Дакле, штедње у том делу нема и то је оно што људи треба да знају - истиче Продановић.
Хоће ли се вода за рад рудника испумпавати из река?
- Из околине реке Дрине, баш из оних делова који су већ девастирани, цео процес коришћења воде је затворен - вода се користи прво од падавина, затим вода која се појављује приликом копања рудника. Имамо системе за пречишћавање вода. Управо сутра имамо у Лозници састанак радне групе где ће наши стручњаци детаљно објаснити нека техничка решења која примењујемо - рекла је Продановић.
Сарадња са локалном заједницом
Простор који ће се користити обухвата готово 294 квадратна километра. На питање колико ће мештана морати да напусти своје домове, како ће бити обештећени и како се сарађује са локалном заједницом она каже да је сарадња добра и да је базирана на фер принципима.
- Постоји велика забринутост и то је заиста осетљиво питање. Око 250 хектара треба да откупимо, 350 власника, земље и покретних и непокретних добара, али оно што је најосетљивије - 52 породице треба да се преселе. Ми са сваком радимо појединачно, не само да направимо фер програм компензације у смислу финансијске подршке, него постоји и велика нематеријална подршка - објаснила је Продановић.
Она напомиње да се трећина пројекта односи на рударски део, а две трећине на индустријски.
- Ми управо овде радимо процес и добијамо финални производ - истиче Продановић.
Она каже да "Рио тинто" није компанија која се бави производњом батерија, али да сарађује са фирмама које су заинтересоване да дођу и да је то оно што чини додатни стратешки значај овог пројекта.
Продановићева каже да би изградња, уколико све буде у реду, требало да крене следеће године и да ће трајати четири године.
- Дакле, крајем 2026. године би требало да имамо први производ - каже Продановић.
У првој фази, фази изградње за ове четири године, око 2.000 радника ће бити запослено, а од фазе када будемо почели са радом око 700-750 радника. Укупна вредност инвестиције је 1,5 милијарди евра.
