Да ли знате у којој европској земљи је месечна штедња 239 евра?

Штедише у земљама Централне и Источне Европе (ЦИЕ) остављају у 2017. години на страну 10,4 одсто више новца месечно него прошле године. Аустријанци, који сваког месеца издвоје на штедњу 239 евра, воде на овој листи, док су грађани Србије на зачељу са месечним износом од 37 евра.

На нивоу читавог региона ЦИЕ, просечан месечни износ који грађани остављају на страну био је у досадашњем току године 91 евро, показује годишње истраживање Ерсте банка групе под називом "Новац у фокусу". 

Износ који Аустријанци месечно издвајају на страну представља међугодишње повећање од 10,6 процената и раст од преко 40 одсто у односу на 170 евра које су штедели сваког месеца 2012. године. 

Словаци у текућој години на страну остављају други по величини износ у региону ЦИЕ, односно 106 евра наспрам лањских 97 евра, и тиме задржавају предност у односу на Чехе, чије су просечна месечна штедња и инвестиције порасли за 14,3 одсто, на 88 евра. 

Румуни су забележили највећи међугодишњи процентуални пораст издвајања на штедњу од 15,2 процента на 53 евра месечно, што је у односу на 2012. годину повећање од 35,9 одсто. 

Док месечна штедња и инвестиције Хрвата од 63 евра месечно представљају повећање од 10,5 одсто на међугодишњем нивоу, Мађари бележе пораст од тек 1,9 процената на 53 евра, што је најскромнији међугодишњи раст у региону. 

Воће и поврће на пијацама све СКУПЉЕ, а ОВО је главни кривац

Износ који су Срби успели да оставе на страну у 2017. порастао је за 8,8 одсто у односу на 2016. годину достигавши 37 евра месечно, али је он и даље најнижи у региону. 

Више од 36 процената штедиша у региону је задовољно својом способношћу да штеде и инвестирају, што је одраз пораста од четири процентна поена у односу на 2016. годину, наводи се у истраживању Ерсте групе. 

Током 2017. широм региона, све већи проценат људи каже да им се општа финансијска ситуација побољшала у протекле две до три године. Највећа побољшања на годишњем нивоу бележе се у Румунији (раст од осам процентних поена на 33 одсто 2017.) и Чешкој (пораст од шест процентних поена на 43 процента), а само је у Мађарској забележен пад процента лица који пријављују побољшање (пад од три процентна поена на 23 одсто). 

И у Србији и у Хрватској удео људи који кажу да им се финансијска ситуација погоршала два пута је већи од оних који се изјашњавају да се побољшала. Иако је у Србији 35 одсто анкетираних навело "погоршање” сопствене финансијске ситуације, што је на највишем нивоу у региону, то је ипак за читавих 15 процентних поена мање него у анкете из 2016, показују студије.