ЕУ ће убудуће наплаћивати ПДВ и на пошиљке мале вредности

Европска унија од следеће године уводи нова правила у систем наплате ПДВ-а за електронску трговину ван ЕУ.

Како би помогла европским е-трговцима укида се повластица којом су купци робе вредности до 22 евра ван граница ЕУ били ослобођени плаћања пореза. Како су пренели европски медији, стручњаци Комисије ЕУ сматрају да је ослобађање плаћања ПДВ-а трговце ван ЕУ стављало у повлашћени положај у односу на европску конкуренцију. То, наравно, није једини разлог.

Укидање повластице на пакете мале вредности Комисија правда тиме што је контролом установљено да се у овим пакетима углавном крију скупље пошиљке из Кине које су лажно декларисане.

Како је пренео хрватски "Вечерњи лист", од следеће године би ова новина требало да заживи на нивоу читаве ЕУ, док је ово само део велике реформе ПДВ-а која ће постепено ступати на снагу до 2021, а све у циљу олакшавања трговине унутар Уније.

Међутим, јасно је да се иза овакве одлуке крије конкретнија рачуница. Комисија је већ проценила да би домаћи е-трговци годишње уштедели око пет милијарди евра док се претпоставља да ће опорезивање пакета мале вредности у буџете држава чланица инкасирати око милијарду евра. И све то преко леђа потрошача који су куповали јефтине "ситнице" преко интернета.

А према европској статистици, сваке године се у ЕУ из земаља трећег света увезе 150 милиона пакета појединачне вредности мање од 22 евра.

Многи од њих, како се претпоставља, садрже лажно декларисану и пуно вреднију робу као што су телефони, таблети и други уређаји. За исту робу наручену у некој од земаља ЕУ купци плаћају ПДВ, због чега европски трговци ни на који начин не могу конкурисати добављачима из земља које су ван ЕУ.

Према писању хрватске штампе, у ову земљу је само прошле године увезено око 9,5 милиона пошиљака мале и средње вредности од чега је царина, због сумње у тачност деклерација, за 90.000 пакета затражила додатне податке. Утврђено је, према подацима хрватске поште, да је само 13 одсто контролисаних пакета заиста одговарало вредности мањој од 22 евра.

Иако је ова вест погодила највише потрошаче који од следеће године неће моћи да рачунају на јефтине ситнице које су наручивали преко интернета ван ЕУ, укидање ове повластице је само једна у низу пореских измена која се у овој области тек припремају.

Будући да је реч о компликованим пословима наплате ПДВ-а (због различитих пореских стопа унутар земаља чланица) ЕУ је још 2015. године започела јавну расправу о поједностављењу ових процедура, а крајњи рок је 2021. година. Наводно, до тада ће на нивоу ЕУ бити успостављен јединствени портал за онлајн плаћање ПДВ-а, чиме би се све плаћало на једном месту.

Ове промене ће се, како се претпоставља, различито одразити на земље чланице, па би, како наводе хрватски медији, Луксембург требало да изгуби око 800 милиона евра или 1,5 одсто БДП-а, док би, рецимо, Француској приходи требало да расту око 200 милиона евра годишње.

Кад је реч о Србији, на производе купљене преко интернета у вредности до 50 евра се не плаћа царина, а на све производе скупље од тог износа царина је 10 одсто. Царина се плаћа не само на вредност производа, него се на тај износ додаје и поштарина, док се ПДВ плаћа на вредност поштарине, износ поштарине и царине.

Другим речима, за хаљину купљену преко интернета за 100 евра, плаћа се поштарина 10 евра, царина на укупну вредност од 110 евра (11 евра), а онда и ПДВ на вредност од 121 евра који износи 24,2 евра. По овој рачуници хаљина тако укупно кошта 135,2 евра.

Кад је реч о пошиљкама мале вредности, оне су ослобођене плаћања царинских дажбина, али се и на ове пошиљке плаћа ПДВ.