Коронавирус изазива тржишни шок: Да ли ће пасти ЦЕНА ХРАНЕ? Шта чека грађане?
Просечна доступност хране по глави становника до 2029. досећи око 3.000 калорија и 85 грама протеина дневно
Прекомерно снабдевање и пад потрошње, као и глобална рецесија која прети већини земаља света произвешће тржишни шок с драстичним падом цена хране, закључак је заједничког извештаја Организације за економску сурадњу и развој (ОЕЦД) и агенције Уједињених народа за храну.
ШТЕДЊА ТОКОМ И ПОСЛЕ КОРОНЕ: Ево како да касица прасица увек буде пуна!
ОДГОВОР НА КРИЗУ: Европске државе једна за другом спуштају ПДВ на туристичке услуге
ОДЛУКА О ПОСКУПЉЕЊУ СТРУЈЕ ЗА НЕКОЛИКО ДАНА: Ево за колико би могли бити УВЕЋАНИ РАЧУНИ
Такође, утврђено је и да ће током следећих 10 година раст понуде надмашити раст потражње, узрокујући да реалне цене већине робе остану на истом или чак испод свог нивоа.
-Борба против глобалне пандемије ковид 19 узрокује невиђене несигурности у ланцима снабдевања храном, с потенцијалним уским грлима на тржишту рада, индустрији, пољопривредној производњи, преради хране, промету и логистици, као и променама потражње за храном и услугама прехране, истиче главни секретар ОЕЦД-а Ангел Гуриа.
Растућа светска популација и даље је главни покретач раста потражње, иако се њени трендови разликују у појединим земљама. Процењује се да ће просечна доступност хране по глави становника до 2029. досећи око 3.000 калорија и 85 грама протеина дневно.
-Очекује се да ће потрошачи у земљама са средњим дохотком употребити додатни приход како би своју прехрану с основних производа пребацили на ону с већом вредности, односно здравијом и више еколошки произведеном. С друге стране, у земљама с високим дохотком повећаће се забринутост за околину и све више њих ће уместо животињских протеина изабрати алтернативе, тврде из ОЕЦД-а.
У извештају наводе и да ће отворена и транспарентна међународна тржишта постати све важнија за сигурност хране, посебно у земљама које много увозе.
Очекује се и да ће светска производња житарица порасти за око 85 одсто у следећих десет година, а као главни разлог наводе већа улагања у технологију производње и боље праксе узгоја.
Такође, извештај процењује и да ће се до 2024. године производња домаћих животиња повећати за 14 одсто због побољшања у исхрани и екстензивном начину узгоја. У додатном извештају наглашавају и трајну потребу за улагањем у изградњу инфраструктуре.
Под претпоставком наставка тренутних политика и технологија, предвиђа се да ће емисија стаклених гасова у пољопривреди расти за 0,5 одсто годишње, што указује на смањење интензитета угљен диоксида у пољопривреди. Стока ће чинити 80 одсто овог глобалног повећања.
"КОРОНА ТАКСА" стигла и у Србију: Грађани, поједине услуге мораћете МНОГО ВИШЕ ДА ПЛАТИТЕ НЕГО РАНИЈЕ
ГОРИВО СКУПЉЕ ЗА СЕДАМ ДИНАРА: Ево шта нас очекује на пумпама у наредном периоду
СКОЧИЛЕ КИРИЈЕ ШИРОМ СРБИЈЕ: Неизвесност око путовања дигла цене изнајмљивања викендица
Разбијен економски пејзаж: ПАНДЕМИЈА СТВАРА НОВУ ВЕРЗИЈУ НОРМАЛНОСТИ
У више од 60 одсто компанија у Србији уведен РАД ОД КУЋЕ: Трошкови МАЊИ, а шта је са ПОСЛОМ?