ЊИМА ЈЕ ГОРЕ НЕГО ФРИЛЕНСЕРИМА: Познато колики је дуг српских држављана који раде на крузерима
Питање фриленсера повукло је и нека друга, старија, па се поставило оно да ли и гастарбајтери морају да плаћају порез
Пореска управа тачно зна коме сваког месеца леже на рачун плата из иностранства и установила је да велики број фриленсера не плаћа порезе и доприносе. Отада је кренула сага која још траје. Фриленсери траже отпис дуга, кажу да их закон не препознаје, док држава брани јасан став да је све по већ познатом Закону прописано.
Глумци и Mozzart прикупили 3.525.000 динара за помоћ УДУС-у - погледајте прву зоом представу у Европи!
ПАНДЕМИЈА ОСТАВИЛА ОЗБИЉНЕ ЕКОНОМСКЕ ПОТРЕСЕ: Која занимања у Србији су тренутно најтраженија?
ДА ЛИ СТЕ НЕКАД СЛАГАЛИ ШЕФА? Ово су најсмешнији изговори за неодлазак на посао
Питање фриленсера повукло је и нека друга, старија, па се поставило оно да ли и гастарбајтери морају да плаћају порез. Међутим, оно није једино, постоји одређени број људи, радника који раде на бродовима и крузерима, као и помораца.
Како су рекли из Удружења помораца, њихова ситуација је и гора од фриленсера.
- Док у околним земљама Бугарској, Румунији, Хрватској и Црној Гори поморци плаћају минималне до 15 одсто порезе и доприносе у Србији нас закон не препознаје. Овде се водимо као незапослени са примањима и то доводи до наплате пореза од 45-55 одсто са доприносима. Ми нисмо криминалци, све смо крваво зарадили, али у тако апсурдној ситуацији нико никад није пријавио приходе - наводе нам они.
Плаше се да ће пореска, након што заврши за са фриленсерима прећи и на њих.
Проверавали смо какав је њихов статус.
- Најгоре је што огроман број њих, готово 90 одсто не зна свој статус, односно, не знају да ли су запослени. Имају две могућности, и обе подразумевају одређене обавезе - прича Александар Сегеди, књиговођа из Београда.
Како објашњава, радници на броду имају могућност да се "декларишу" као фриленсери, односно да склопе уговоре о делу. Онда су дужни да својој држави плате порезе и доприносе.
- Можда није праведно, како кажу многи, али је у складу са правним системом. Ту могућност, имате и као домаћа и као страна фирма - наводи он.
На тврдњу да поморце и раднике на крузерима не препознаје закон у Србији, Сегеди је децидан:
- Веома их препознаје закон у Србији. Или раде по уговору о делу са примањем нето, или бруто зараде за страног послодавца, или су у пуном радном односу. Препознаје их закон беспрекорно. Ако су запослени на пуно радно време, што се ређе дешава у почетку, јер нико од њих не добије као почетну позицију стално запослење, они после довољно година стичу право на пензију где им се плаћала пензија. Нашој држави нису дужни ништа, донесу потврду. Уколико ми имамо уговор са том државом о међудржавном опорезивању, да се плаћа само на једном месту, могу и да се лече овде - каже он.
Како у Хрватској плате мање?
Осврнуо се на честе примере које наводе наши суграђани, а то је како се различита основица обрачунава у Хрватској, на пример, Сегеди подсећа да се често заборавља да је Хрватска у Европској унији, и да је на пример, италијанска крузер компанија у истој финансијској унији као Хрватска.
- Дакле, пензионо, уколико се докаже да се плаћа на другом месту, а може да се докаже и пасошем. Код оних са уговором о делу, уколико је компанија уопште плаћала порез за њих, онда им се за тај проценат одобрава порески кредит у Србији. Међутим, порез је у Србији 10 одсто, у иностранству 15 на пример, и тај збир је мањи. На крају, порез нико није дужан, али доприносе јесте. Ту настаје забуна. Пензију свакако платиш овде или онде. Али да се негде плати -мора - каже Сегеди.
Тачан број за крај оних који раде на крузерима није познат. На основу група у које су учлањени, може се говорити о цифри од око 20.000.
Колико њима ситуација делује неправедно, илуструје пример радника на броду који долази из Србије и Хрватске.
На плату од 3.000 евра месечно, у Хрватској легално плаћа 200 евра доприносе, има здравствено и пензионо и ослобођен је пореза у случају отказа, више од 183 дана на броду и у случају болести. Спрски поморац на плату од 3.000 евра треба да плати 1.500 држави. А то, како наводе, треба да плате као "незапослено лице које приходује из иностранства".
