У Србији станови и по 117 евра по квадрату, али их нико неће
У појединим општинама у Србији и по десет година није продата ниједна некретнина кредитном купцу.
Ниједна породица у последњој деценији није одлучила да купи некретнину у општинама Бојник, Црна Трава или Голубац. У овим местима у протеклих десет година није купљена ниједна кућа или стан на кредит. Тржиште некретнина готово је замрло и у Босилеграду, Трговишту, Сврљигу...
Оваква ситуација није само у неразвијеним општинама на југу Србије, примера има и у Војводини. Ни у Иригу, Сечњу и Житишту већ годинама нема кредитних купаца. Оне који желе да се скуће омета немаштина и ниска примања, због којих не испуњавају услове за кредит. С друге стране, у многим местима су цене квадрата пале да се цело домаћинство може пазарити за само неколико хиљада евра.
ХИТ ПОНУДА ЗА КОЈОМ СУ ПОЛУДЕЛИ СРБИ: Стан на мору у Грчкој 10.000 евра, али то није све
БАНКЕ ПРОДАЈУ ИМОВИНУ КОЈА ЈЕ ОТИШЛА НА ДОБОШ: Ево за колико новца можете купити стан на Сењаку
Ни банке се, како кажу у агенцијама за некретнине, не утркују да привуку клијенте из неразвијених општина. Такве трансакције за њих су ризичне, јер у случају неплаћања тешко могу да се "ослободе" стана.
Бојан Милошевић, из нишке агенције "Грин некретнине", сматра да је основни разлог што у Сврљигу и околним општинама готово да и нема некретнине која би се могла продати кредитном купцу то што велики број објеката није легализован. Банке не одобравају позајмице за објекте изграђене без грађевинске дозволе. Највећи проблем је што куће нису озакоњење, прича Милошевић.
Чак и ако неко успе да прода некретнину, углавном је купе гастарбајтери, који желе да имају нешто своје кад дођу у Србију, а они плаћају готовином. Кредите узимају млади брачни парови и војна лица, а они углавном теже да се настане у већим градовима, Нишу и Крагујевцу, објашњава он.
Председник Жагубице Сафет Павловић каже да у овој општини у последњих 15 година није изграђена ниједна зграда, тако да и не чуди што је тржиште некретнина "замрло".
Дешава се једино да се огласе на продају приватна домаћинства и то када се неко одсели, али то је тешко продати. Деца одлазе на школовање у веће градове и углавном теже да тамо и остану. У нашем крају има и људи који долазе из иностранства, али ни они не купују куће, јер имају своја имања и у њих улажу, истиче Павловић.
