ЂАЦИ СЕ ДАНАС ВРАЋАЈУ У ШКОЛСКЕ КЛУПЕ: Настава по три принципа, каква антиковид правила чекају најмлађе?
Ђаци у Србији се данас враћају у школе.
Друго полугодиште у основним и средњим школама почиње данас, а настава ће се одвијати на исти начин као на почетку првог полугодишта у септембру.
Дакле, три различита модела наставе имаће млађи основци, старији основци и средњошколци док и даље остаје могућност да школарци прате часове искључиво онлајн.
КРАЈ ЗИМСКОГ РАСПУСТА: Друго полугодиште почиње сутра, а пред ђацима нова ПРАВИЛА!
ШКОЛАРЦИ ОД ПОНЕДЕЉКА ПОНОВО У КЛУПАМА: Постоје стриктна правила за корона вирус која ђаци морају поштовати!
ПРОСВЕТАРИ ОЧЕКУЈУ РАЗГОВОР СА ВУЧИЋЕМ: Синдикати запослених у просвети траже састанак са председником Србије
И након пуних месец дана одмора многи поготово млађи школарци ће рећи да друго полугодиште почиње кад му време није. И то не због короне него због снега који је донео праву зимску идилу широм Србије и практично свако брдо претворио у скијалиште и санкалиште.
Но, уколико правилно распореде све своје обавезе ученици ће имати довољно времена и за снег. А како ће им изгледати те обавезе?
Онлајн настава уз образложење
Пре свега, треба поновити да ђаци и даље могу да се определе да школу похађају искључиво онлајн, а родитељи у том случају право остварују уз образложење школи о разлозима због којих су се одлучили за наставу на даљину.
Када је реч о настави, предвиђена су већ три позната принципа на основу којих ће се часови одржавати за различите узрасте школараца.
1. Млађи основци
Најмлађи ђаци од првог до петог разреда основне школе наставу похађају као и до сада, свакодневно у учионицама.
2. Старији основци
Старији основци од петог до осмог разреда имају комбиновани модел, који се може разликовати од школе до школе, јер се формира у односу на капацитет. Генерално, комбиновани модел подразумева да ђаци три дана наставу похађају у школи, а два дана онлајн.
Према досадашњем искуству, одељења су дељена у две групе, од којих једна похађа наставу понедељком, средом и петком, а друга уторком и четвртком. Групе се ротирају на недељном нивоу.
С друге стране, било је и примера да ђаци иду сваки дан у школу, али скраћено, на пример само три часа дневно. Свака школа опредељује се за неку од верзија комбионаваног модела у складу са својим потребама и могућностима.
3. Средњошколци
Средњошколци такође имају комбиновани модел. То практично значи да недељу дана иду у школу, а недељу дана похађају наставу онлајн. Дискутабилно је било само да ли да се измени ова досадашња динамика наставе средњошколаца.
Разматрана је могућност да и они током недеље имају комбинацију два облика наставе.
Међутим, и за средње школе је преломљено да остане како је било. Разлог је смањивање могућности трансмисије вируса ковид 19 јер се средњошколци више крећу, излазе… али и због саме организације предавања јер су професори успешно разрадили модел недељне промене наставе.
Антиковид правила у школи остају иста
- Епидемиолошке мере у школама остаће исте и у другом полугодишту па их није згорег поновити.
- Ако двоје или више ученика буде заражено, изолује се цело одељење и прелазе на онлајн
- Ако се у породици неког ђака појави корона, он неће ићи у школу и прелази на онлајн
- Ако се тегобе јаве у школи, наставник зове родитеље да дођу, а у међувремену ђака изолује у специјалној просторији
- Ђаци могу да скину маске док су у клупи, а стављају када иду до тоалета, на великом одмору...
- У учионицама може максимално да буде по 15 ђака уз учитеља или наставника
- Ђаци током наставе не мењају учионице и кабинете, осим ако није неопходно
- Колективни спортови су забрањени за време часа физичког васпитања
Укупно 219 наставника заражено короном
Друго полугодиште почиње данас иако има заражених Covidom 19 и међу наставницима. Наравно, оболели учитељи и професори неће држати часове, а срећом није их толико заражено да би настава трпела.
- Укупно 160 наставника у основним школама тренутно има ковид, а 59 у средњим школама - кажу у Министарству просвете.
Како додају, ове бројке не угрожавају одржавање наставе.
Министар просвете Бранко Ружић изјавио је да је и број заражене деце у школама био занемарљив у односу на укупна број оболели у земљи.
- Ти проценти су занемарљиви и кретали су се од 0,05 до 0,08, а број запослених никада није прелазио један одсто. И са тог аспекта не видим разлог за критике да систем није био спреман. Сви радимо у складу са оним што струка говори, па смо и тај распуст померили и помогли да се високе бројке пре Нове године санирају - рекао је Ружић.
Кон: Нема разлога за одлагање другог полугодишта
Подсећања ради, Кризни штаб је у више наврата истицао да школе нису жаришта Covida 19. Епидемиолог Предраг Кон нагласио је да не постоји ниједан разлог да се одложи почетак другог полугодишта.
Часови скраћени на пола сата
Значајна информација за све школарце свих узраста јесте да су сви часови скраћени и трају 30 минута.
- Када смо и предложили да се раније направи распуст, то смо урадили да се помери епидемија грипа, да изађемо из максимума ковида, и то је успело. Како полако излазимо, нема разлога да се то даље помера - рекао је Кон.
Како је рекао, у септембру и октробру се показало да мере добро функционишу и да се заражавање дешава изван школе.
- Када је вирус у масовној циркулацији, онда се заражавање дешава и у школи. Зато смо прешли на онлајн наставу. Нема разлога да се то сада наставља - објаснио је Кон.
Мала матура остаје
Пандемија Covida 19 довела је много тога у питање па и одржавање мале матуре након завршетка основне школе. Ипак, министар просвете Бранко Ружић уверава да ће мали матуранти завршити осмогодишње школовање на исти начин као претходних година.
Како је рекао, мале матуре ће бити јер нема рационалног разлога да се завршни испит, као круна осмогодишњег образовања, не организује.
Ружић је нагласио да је министарство у сталним консултацијама са надлежним заводима и упозорио на негативне последице недоржавања мале матуре.
- Управо би то довело до мањкавости у сертификацији стеченог знања у основним школама које се стиче осам година. То је крајња објективна оцена знања. Није осам година била корона - навео је Ружић.
Државна матура неће бити уведена ни 2022.
Према ранијим најавама, још пре пандемије Covida 19, било је предвиђено да од 2022. године пријемне на факултетима замене државне матуре. Међутим, како је недавно истакао Ружић, до тога неће доћи следеће године.
- Готово је извесно да како због околности у којима се наше друштво нашло под утицајем короне, али и због још потребних тријажа, државна матура неће бити уведена 2022. године - рекао је министар просвете.
Како је нагласио, државна матура је велика промена у систему која се неће увести без разговора и договора са високошколским установама.
- Већ смо у комуникацији и сагледавамо и договарамо све аспекте ове промене. Намера је да државна матура у крајњем епилогу има сертификациони карактер, односно да потврди стечени ниво знања ученика у средњим стручним, уметничким школама и гимназијама, али такође и квалификациони у смислу проласка и уписа на одређену високошколску установу. Сваки крупан реформски корак захтева време и квалитетно пилотирање, као и активно учешће свих релевантних актера - казао је Ружић.
Министар је напоменуо да је формирана радна група која ће у континуитету пратити припрему сваке од фаза државне матуре, те да ће ускоро објавити када је погодан тренутак да се она уведе у наш образовни систем.
Још две паузе до краја школске године
Пошто су имали неуобичајено дугачак распуст за новогодишње и божићне празнике од пуних месец дана, ђаци неће имати као претходних година велики зимски распуст у фебруару.
Уместо тога, имаће мини-одмор за Дан државности на Сретење, када ће уз викенд везати још два слободна дана, 15. и 16. Фебруара. До краја школске године једина већа пауза предвиђена је за Ускрс и Први мај, од 30. априла до 10. маја.