Кад професор дође на испит, добије стимулацију: Дупле паре за редован посао на Високој школи електротехнике и рачунарства
Додатна стимулативна давања одобравала је лично директорка Вера Петровић, иако су ти радни задаци у опису регуларног обављања посла
Буџетска инспекција Министарства финансија Републике Србије утврдила је током контроле у Високој школи електротехнике и рачунарства, а сада чланици Академије техничко-уметничких струковних студија у Београду под именом Одсек Висока школа електротехнике и рачунарства да је током три године пословања, 2018-2021, неосновано потрошила више од милион и по евра на стимулативне дохотке појединим запосленима.
Одлуком Владе Републике Србије 29. августа 2019. године основана је Академија техничко- уметничких струковних студија у Београду (ATUSS) у чији су састав ушле некадашње Висока школа електротехнике и рачунарства, Висока школа струковних студија за информационе и комуникационе технологије, Висока грађевинско-геодетска школа, Висока железничка школа и Висока текстилна струковна школе за дизајн, технологију и менаџмент. Садашњи директор Академије је др Вера Петровић.
Провером за период те три године буџетска инспекција је утврдила велики број неправилности у трошењу средстава од стране тадашње директорке школе др Вере Петровић, која је сада на челу новоосноване Академије као правни следбеник Високе школе електротехнике и рачунарства и која узети новац мора да уплати у буџет до 12. јула ове године.
У Записнику буџетске инспекције јасно се наводи да је у оквиру неоснованог утрошка више од 180.000.000 динара одређеним запосленима исплаћивана стимулација за држање наставе, вежби, као и самих испита.
Та стимулативна давања одобравала је лично директорка Вера Петровић, иако су ти радни задаци у опису регуларног обављања посла и не подлежу стимулативном награђивању за додатна оптерећења посла.
Буџетска инспекција Министарства финансија је утврдила да су се стимулативни додаци уплаћивали запосленима по основу држања наставе на више предмета, држања консултација студентима, учешћа у раду наставног већа, комисија и друго, као и по основу руковођења, држања наставе на даљину, отклањања диспропорције у коефицијентима запослених, повећања оптерећења и обима посла, благовремености, тачности, радној дисциплини, односу према студентима, рационализацији посла, квалитету рада, повећању одговорности за ненаставно особље, повећања одговорности за руковање новцем, времена проведеног у школи и томе слично.
Када се преведе на језик обичног грађанина, Висока школа електротехнике и рачунарства плаћала је "одабраним" запосленима да обављају свој редовни посао и за то их и додатно частила милионским износима. Држава је запосленима из буџета сваки месец исплаћивала плату за послове који су им у опису радног места, а онда је директорка, др Вера Петровић, мимо плата, из средстава наплаћених студентима плаћала то исто. Што би се у нашем народу рекло, награђивани су што редовно и благовремено долазе на посао, држе испите и вежбе.
Поводом овог Записника буџетске инспекције и дуговања већег од 180.000.000 динара које Висока школа електротехнике и рачунарства Београд има према држави, контактирали смо неколико пута и некадашњу директорку др Веру Петровић, која до објављивања овог текста није дала свој коментар.
Висока школа електротехнике и рачунарства је донела Правилник о зарадама који је у супротности са Правилником о систематизацији радних места, а према одредбама Правилника о зарадама исплаћивала је својим запосленима додатна новчана средства за посао који су били дужни да обављају и за који су примали основну зараду.
Професорима је додељивано за држање наставе на другом, трећем и четвртом предмету по 5 одсто, сразмерно планираном проценту ангажовања на том предмету, за сваки предмет, а толико се добијало и за инсталирање софтвера за вежбе, припрема за вежбе и техничко одржавање лабораторије. Такође, на сваком предмету чија се настава обавља на даљину и/или на специјалистичким студијама, сараднику или сарадницима се признавало максимално 2 часа еквивалентних часова лабораторијских вежби, а за израду распореда по семестру се добијало 60.000 динара.
Додатна стимулација професорима било је и одржавање испита. Сваки професор је добијао накнаду за испит, по студенту, у износу од 80 динара, а сарадници су за ту радну обавезу добијали по 50 динара.
Буџетска инспекција је утврдила је да је све ово у супротности са Правилником о систематизацији радних места где се јасно наводи да су послови припреме и извођења вежби и других облика наставе, обављање консултације са студентима, организација и спровођење утврђених облика провере знања (колоквијума, испита и сл.) део редовног посла.
Наиме, јасно је назначено да је сасвим неосновано исплаћивати додатни новац било ком професору због тога што одржава испите или вежбе, јер је сваком професору управо то основни радни задатак и за то прима плату. Директорка Вера Петровић је “частила” сваког месеца своје професоре студентским парама иако је држава сав тај труд и рад професора већ платила кроз основну зараду. Није тешко закључити ко је у овом случају изигран и оштећен - студенти и буџет свих грађана Републике Србије.