КОЛИКИ СУ ТРОШКОВИ СТУДИЈА У СРБИЈИ? Висина школарине непромењена, цех да се дође до дипломе папрено плаћају и буџетлије
Школарине факултета Београдског универзитета остале су исте као претходне године
"Одвајање од уста" за све оне који имају студента у кући више није обична фраза. Тако нам бар поручују трошкови које намеће високошколско образовање.
МИНИСТАРСТВО ОБЈАВИЛО ДЕТАЉНА УПУТСТВА: Овако ће се поступати ако се у одељењу појаве ДВА ЗАРАЖЕНА УЧЕНИКА
ОГЛАСИО СЕ МИНИСТАР РУЖИЋ: Од понедељка ће бити примењен нови модел наставе у осамнаест општина
ДАНАС СТУПА НА СНАГУ НОВА ОДЛУКА О РАДУ ШКОЛА: Ево како ће функционисати настава
Поред основне цене школарине, коју, додуше, плаћају тзв. самофинансирајући студенти, и они буџетски морају да издвоје ваљану суму новца у циљу стицања факултетске дипломе. Административни трошкови, формулари, пријаве, каријерни развој, књиге, материјали и остали намети само су неки од скривених трошкова који "ударају по џепу" студенте и њихове родитеље.
- Недавно сам дипломирала на Факултету политичких наука. Уверење о дипломирању платила сам 5.000 динара. Толико, наводно, коштају административни трошкови. Диплому немам појма када ћу добити. Иначе, платила сам и још некакву таксу, не знам за шта. Планирам ускоро да конкуришем и на мастер студије, а ту треба да издвојим најмање 10.000, јер конкурисање само кошта 5.000 динара, исто толико и упис - објашњава М.М. (26).
Међутим, на питање о томе да ли зна шта све тачно обухватају административни трошкови тј. шта тачно плаћа, саговорница није могла прецизно да одговори. Одговор не зна ни већина других студената. Једино што је извесно, јесте да морају да измире све трошкове.
- Студирам на Филолошком факултету у Београду. Имам срећу да сам на буџету па немам неке велике факултетске трошкове. У току године плаћам једино трећу пријаву испита око 150 динара, што је у односу на остале факултете стварно смешно. Мислим да тај новац иде Центру за развој каријере, за који ми баш није јасно како функционише и како нам узвраћа - објашњава студент лингвистике Н.П. (23) и додаје да студентима иначе није јасно за шта све дају новац на факултетима:
- Имам неке колеге на самофинансирању и у разговору са њима сам закључио да им није баш сасвим јасно да ли плаћају професоре, или су ту неке скривене таксе. На крају крајева, и то плаћање бодова, ко и на основу чега закључује колико бод треба да кошта? Мислим да све то остаје непознато онима који на крају дају новац.
На Факултету организационих наука, како нам објашњава студенткиња А.Г. (24), скривених трошкова студирања је пуно.
- Што се тиче трошкова на ФОН-у, школарина је једна од скупљих, трећа пријава испита је такође једна од скупљих. Имаш утисак да сваки папир мора да се плати ако се завршава нешто у Студентској служби. Такође, књиге када се купују нове су доста скупе, а за неке предмете су обавезне нове оригиналне књиге. Имамо око једанаест предмета по години, за сваки предмет иду минимум две књиге, а најмања цена једне је 800 дин. Нека страна издања су и до 2.000 динара. Такође, када се на неким предметима ради на платформама, ако желиш сертификат да си користио ту платформу, он се плаћа, што није обавезно, али је добра референца за ЦВ - наводи се.
Бивша студенткиња архитектуре Ј.С. (24), такође тврди да су је студије папрено коштале, иако је била на буџету.
- Након завршеног архитектонског факултета могу да кажем да је овај факултет веома скуп иако сте студент који је на буџету. Што се тиче административних трошкова, на почетку сваке године сваки студент уплаћује 100 динара за одржавање система, пренос предмета кошта 4000 динара по боду. Дипломирање на основним и мастер студијама коштало је 10.000 динара (захтев за издавање дипломе 5.000, издавање уверења о дипломирању 2.000, пријава одбране рада 3.000). Поред наведених трошкова и трошкова око књига и скрипти које углавном сви студенти копирају, највише новца се издваја за штампу (у просеку 1.000-2.000дин недељно), док се на крају сваког семестра у испитном року, али и за колоквијуме на макете и штампу просечно издвоји од 100 до 200 евра. Оно што је јос важно нагласити, а што се односи и на друге факултете је укидање студентских кредита за мастер студенте 2019.године.
Шта је све на ценовнику?
Диплома, издавање уверења, пријава испита, обрада документације за израду и упис на студије, спадају у неке од тзв. административних трошкова.
Потребно је нагласити, како су нам раније навели из Универзитета у Београду, да факултети сами одлучују о висини ових накнада. Тако на једном од најскупљих факултета на Универзитету, Архитектонском, пријављивање испита кошта 2.000 динара. Одобрење за израду дипломског рада, промена теме или ментора, пријава дипломског или издавање дипломе будуће архитекте кошта од 3.000 до 5.000 динара. Уколико је студент заборавио да пријави изборни предмет у предвиђеном року, своју заборавност мораће да плати 4.000 динара. Једна од занимљивих ставки, која се односе на трошкове на истом факултету, јесте и "уверење о испуњености услова за одбрану завршног рада", која кошта 1.000 динара.
Слично ствари стоје и на Електротехничком факултету. Тако "овера плана и програма" кошта 3.000 динара, издавање дипломе за основне студије 5.000 динара, а за докторске невероватних 20.000 динара. Студент који је планирао да промени смер, мораће да плати 10.000 динара. Трошкови накнаден пријаве испита или предмета, као и промена теме или ментора, креће се од 1.500 до 5.000 динара.
На Машинском факултету, рецимо, издавање дипломе за основне студије износи 10.000 динара.
Занимљиво је да на Факултету организационих наука, где је школарина на основним и мастер студијама важи за скупље, пријава и одбрана дипломског рада се не плаћају. Међутим, како ценовник факултета показује, ставка "подношење захтева за стицање дипломе првог степења" креће се и до неколико десетина хиљада динара.
Висина школарина као прошле године
Када говоримо о Београдском универзитету, ценовник факултета за сада остаје исти као претходне године. Из Универзитета у Београду тада су навели да је међу најскупљим смеровима софтверско инжењерство на ЕТФ-у.
- Само на Електротехничком факултету, за смер Софтверско инжењерство, треба издвојити суму од 243.500 динара - наведено је.
Ипак, и будуће архитекте ће морати за своје образовање, уколико нису на буџету, да плате читавих 240.000 динара.
Када говоримо о осталим траженим високошколским установама, за Математички, Медицински, Фармацутски, Факултет организационих наука и Факултет спорта и физичког васпитања, цена школовања се креће од 120.000 до 148.000 динара. Нешто приступачнији ценовник нуде Физички факултет (60.000), Шумарски факултет (72.000), Технолошко-металуршки (66.000) и Рударско-геолошки факултет (57.000).
Школовање за стране студенте у оквиру Универзитета у Београду, тек представља "луксуз", будући да се за њих цене школовања крећу од 1.000 до 3.500 евра.