МУКЕ ОСНОВАЦА И СРЕДЊОШКОЛАЦА НИКО НЕ ЗНА: Које средње школе је најтеже уписати, а које "најлакше"?

После још једне више него стресне школске године, по систему ред наставе у учионицама, ред онлајн, садашњи осмаци, будући мали матуранти, налазе се пред још једним, највећим - одабиром и уписом у средњу школу.

УСВОЈЕНА ОДЛУКА! Познато колико бруцоша ће бити финансирано из државног буџета

УСВОЈЕНА ОДЛУКА! Познато колико бруцоша ће бити финансирано из државног буџета

АМБИЦИОЗНИ ПЛАНОВИ НОВОГ РЕКТОРА: Да УБ остане водећа регионална образовна институција

АМБИЦИОЗНИ ПЛАНОВИ НОВОГ РЕКТОРА: Да УБ остане водећа регионална образовна институција

ОПШТИНА МИОНИЦА ПОДИЖЕ СПОМЕНИК МИЛАНУ РАКИЋУ: Чување српске историје и културе за будуће нараштаје (ФОТО)

ОПШТИНА МИОНИЦА ПОДИЖЕ СПОМЕНИК МИЛАНУ РАКИЋУ: Чување српске историје и културе за будуће нараштаје (ФОТО)

Судећи по избору који су осмаци претходних година правили, већина их се после осмолетке не одлучује за конкретно занимање, већ бирају гимназију.

Претходних година, ђаци и њихови родитељи водили су се чињеницом да гимназије нуде квалитетно и широко образовање, али имају и посебна, специјализована одељења за обдарене ученике за природне, друштвене смерове, као и за информатичку делатност. Стручне школе свакако имају предност, јер након завршетка средње школе пружају могућност запошљавања и без стицања факултетске дипломе.

- Не очекујем ове године ни мање ни више ученика него раније. Гимназије су стандардно при врху листе жеља, а већ годинама наша гимназија је у прве три за које влада највеће интересовање и мислим да се то неће променити због пандемије короне - рекла је Марија Милетић, директорка XIV београдске гимназије на Врачару.

Како каже, пандемија короне и онлајн настава нису утицали на опредељење малих матураната, али верује да ће утицати на број бодова које ће ђаци остварити на завршном тесту.

- Као професор и педагог, плашим се за знање које ученици и основних и средњих школе носе из претходне године. Лане је за упис у нашу гимназију за друштвено-језички смер било потребно 89,65 бодова, а за природно-математички 92,74. Мислим да ће пандемија и онлајн настава утицати на резултат тестова - објашњава Милетићева.

И локација је битна

У престоници је традиционално велика потражња и за Првом, Трећом, Деветом и Десетом гимназијом. Није тајна да многи гимназије бирају и по локацији, на цени су оне у центру града, као и на Новом Београду. Тако је за упис у Трећу гимназију на Врачару 2019/2020. за природно-математички смер било потребно чак 94,18 бодова од максималних 100.

Веома тражена међу основцима је и Електротехничка школа "Никола Тесла", што потврђује и број бодова који је потребан за упис, а који је у рангу са најтраженијим гимназијама. Пре две године је за упис на смер електротехничар информационих технологија било потребно 92,99 бодова. Најмање тражен смер, са драстично мањим бројем поена потребним за упис, јесте електротехничар енергетике где је било потребно 69,42 бода за "упад".

- Популарност ове школе свакако проистиче из чињенице да су ђаци из ЕТШ "Никола Тесла" међу првима при упису Електотехничког, Машинског и Факултета организационих наука - истиче директор ове школе Бранко Суботић.

Уз популарног "Теслу", на цени је и Медицинска школа "Београд". Директор Предраг Јовановић сматра да би ове године због пандемије вируса корона медицинске школе могле бити траженије него икада.

- Судећи колика је потражња за медицинским особљем током пандемије вируса корона, очекујем да ће се и више ученика пријавити за упис код нас - објашњава Јовановић.

Школе које је много лакше уписати на територији Београда свакако су гимназије у Лазаревцу и Младеновцу, где је за упис неопходно тек нешто више од 60 бодова. Школа, односно смер који би теоријски могао да се упише и без бодова са завршног испита јесте смер за машинбравара у Техничкој школи "Железник". За овај смер је раније било потребно 36,75 бодова.

Новосадски ђаци хоће у гимназије

Слична ситуација је и у Новом Саду, где се осмаци последњих година најрадије одлучују за гимназије, медицинске, економске и електротехничке школе.

Три најпопуларније гимназије су "Јован Јовановић Змај", "Светозар Марковић" и "Исидора Секулић", а за све три је неопходно више од 90 бодова за упис. Колико су ове школе тражене, говори и податак да је пре неколико година на двојезично одељење природно-математичког смера на енглеском језику у новосадској Гимназији "Јован Јовановић Змај" последњи уписани на листи имао чак 115 бодова!

Дакле, за упад на овај смер, осим беспрекорно урађеног завршног теста, траже се и врхунски резултати на школским такмичењима.

У Нишу гужва на медицини

Слична ситуација је већ неколико година уназад и у Нишу, где су такође једне од најпопуларнијих средњих школа првенствено медицинска школа, а онда гимназије, али и Правно-пословна школа. Интересантно је да се у Нишу мали матуранти интересују и за Правно-пословну школу где је најтраженији смер финансијски администратор где је за упис потребно 81,35 бодова. Исто тако, места у све четири гимназије у Нишу су традиционално годинама попуњена.

У овом граду на југу Србије у Медицинској школи "Др Миленко Хаџић" за смер фармацеутског техничара тражи се 89,48 бодова за упис, а најмање за занимање стоматолошког техничара где је потребно 83,14 поена.

Директор Мирослав Савић објашњава да је та стручна школа код ученика популарна јер пружа квалитетно образовање, али и могућност запошљавања након завршетка средње школе.

- Имамо различите смерове и профиле, сваке године нам долазе добри и изузетни ученици, и увек су међу првима када је рангирање приликом уписа на факултет у питању. У нашој школи имамо одличне и врло добре ђаке, касније су то изузетни медицински радници - каже Савић.

Поени са пријемног

Ђаци на пријемном испиту могу да освоје максимално 40 бодова на три теста: српски/матерњи, математика и комбиновани. Међутим, не доноси сваки тест исти број бодова: српски/матерњи језик и математика гарантују по максималних 13 поена, а комбиновани чак 14. Сваки од тестова завршног испита имаће 20 питања. Сваки тачан одговор доноси ученику један поен, дакле највише 20 у укупном скору. Број поена из српског и математике множите коефицијентом 0,65, а број бодова са комбинованог теста коефицијентом 0,7, како бисте добили бодове који се рачунају при упису у средње школе.

Бодови из основне

Ђаци из школе могу максимално да пренесу 60 бодова, а рачуна се само успех остварен у шестом, седмом и осмом разреду основне школе. Рачунање је једноставно, збраја се просек оцена на крају сва три разреда и множи се са четири. За вуковце би то било 5.00 5.00 5.00 x 4. што даје максималних 60 бодова. Неко други ко је имао 4,50 4,50 4,50 X 4 на матурски испит би кренуо са 44 бода.