ОБЕЋАВА - "МОЗГОВИ" ИЗ СРБИЈЕ ОДЛАЗЕ, АЛИ СЕ И ВРАЋАЈУ! Велики број младих одлучило да живот развија у нашој земљи
Ови оптимистични подаци односе се, ипак, само на високообразоване кадрове
Да "мозгови" из Србије одлазе, али се у њу и враћају, показало је једно истраживање Међународног економског института из Беча, у ком се наводи да је између 2015. и 2019. око 90.000 високообразованих младих људи одлучило да свој живот и каријеру развија у нашу земљу.
Уводи се дуално образовање и на факултете: Премијерка Србије о једном од главних циљева Србије
Уручене награде победницима конкурса "Програмирај свој успех" Чадеж: Будућност земље се планира на време
ОНИ СУ НАШЕ БЛАГО: Српски средњошколци освојили шест медаља на међународним такмичењима
Како констатују истраживачи, прилив мозгова може се повезати и са доласком страних студената на српске универзитете, пре свега оних из БиХ и Црне Горе. Такође, у Србију, због посла, долази и све више високообразованих странаца.
Ови оптимистични подаци односе се, ипак, само на високообразоване кадрове, док је код младих са нижим или средњим обазовањем ситуација обрнута.
Око 400.000 људи, како су тада објавили српски званичници, током прошлогодишњег таласа короне вратило се из дијаспоре у земљу. Недавно се чуло да је отприлике половина њих овде и остала. Ове податке изнела је организација "Тачка повратка", а како је речено, очекује се да ће се у наредном периоду бројке повећавати.
- Врло је тешко утврдити прави број чланова наше дијаспоре с обзиром на то да већина никада не одјављује пребивалиште у Србији, као што нисам ни ја када сам био у иностранству - каже Иван Бркљач, директор програма за циркуларне миграције "Тачка повратка".
- Зато је тешко измерити који број људи се враћа у земљу. У разговорима са партнерима и организацијама које се баве питањима дијаспоре, дошли смо до неких одговора који нам дају смернице. Примера ради, у разговору са "Ино-едукацијом" сазнали смо за њихове процене да око половина студената који заврше студирање у иностранству, након завршених студија, дође назад. Сигурно да неки поново оду ван земље, али и да се одређени број после неколико година рада у иностранству врати.
У директној комуникацији коју имају са дијаспором свакодневно, како каже Бркљач, види се да је жеља за повратком од почетка пандемије порасла, али је за већину наших људи који имају породице и послове у иностранству за повратак битно да буду испуњени неки предуслови.
- За оне који размишљају о повратку или га планирају, главни предуслов је проналазак адекватног посла у струци и ми се трудимо да као организација потпомогнемо тај процес. Са друге стране, одлазак из земље се такође дешава углавном због прилика које се налазе у иностранству, те управо зато промовишемо цео процес циркуларне миграције и нормализацију размене знања, идеја и капитала. Циркуларна миграција је на Западу већ устаљен механизам и људи лако циркулишу из рецимо Немачке у Француску. Сматрамо да би и у нашој земљи то требало да буде прихваћен модел, јер у многим индустријама Србија данас има да понуди много радних места високог квалитета, што нашим повратницима, што странцима који долазе. У сегментима у којима још сустижемо Западну Европу, знање и искуство наших повратника могу бити кључни да се тај заостатак додатно смањи - каже Бркљач.
Велики број младих који је желео да остане у земљи прошле године махом је то желео због короне, каже Ања Јокић. Они су бринули за своје здравље, али и за здравље своје породице и пријатеља.
