ПЛАНИРАЈУ СЕ ПРОМЕНЕ УПИСНИХ КВОТА НА ФАКУЛТЕТИМА: До индекса према потребама државе!
Потребно да се сагледају образовни профил и број стручњака који ће бити потребни друштву за наредних 10 до 20 година.
Комисија коју је формирало Министарство просвете, науке и технолошког развоја требало би да почне да ради на будућим уписним квотама на факултетима, открива проф. др Петар Булат, проректор Универзитета у Београду.
Он истиче да је то изузетно тежак задатак, јер је потребно да се сагледају образовни профил и број стручњака, који ће бити потребни друштву за наредних 10 до 20 година.
Супернова оптички интернет – твој невидљиви пријатељ сада видно бољи!
ОВО СУ РЕШЕЊА КОМБИНОВАНОГ ТЕСТА: Погледајте шта је матурантима задавало главобоље (ФОТО)
НОВИ СКАНДАЛ ТОКОМ МАЛЕ МАТУРЕ! Ђак усликао и пустио на интернет цео тест!
Пред уписни рок на факултетима, у јавности се стиче утисак да се број слободних места за бруцоше, уз минималне корекције, само "преписује" из године у годину, без обзира на потребе за одређеним кадровима.
Тако се дешава да на појединим факултетима за један индекс конкуришу по три и више кандидата (медицина, стоматологија, ФОН...), а неке високошколске установе не попуне слободна места ни после другог уписног рока (шумарство, пољопривреда, Рударско-геолошки, ТМФ...)
Према речима професора Булата, имајући у виду брзину којом се све око нас мења, задатак планирања уписних квота веома је комплексан. Он истиче да многе, развијеније земље нису добро процениле потребе за високообразованим кадром, па је то један од разлога зашто су неки наши стручњаци веома тражени у иностранству.
- Заинтересованост кандидата за поједине факултете није одраз потребе друштва за тим образовним профилом - наводи проф. Булат.
- Када би се планирање уписних квота заснивало на интересу кандидата, релативно брзо бисмо остали без кадрова који су неопходни друштву, а са друге стране имали бисмо огроман број високообразованих стручњака за којима не постоји потреба на тржишту рада. Задатак већ поменуте комисије је да креирањем политике уписних квота обезбеди довољан број стручњака за очекиване потребе друштва кроз 10-20 година. Треба истаћи да се кроз рад приватних универзитета и самофинансирајуће студије на државним универзитетима омогућава кандидатима да стекну високо образовање у областима за које они сматрају да су перспективне - каже он.
Највећа "навала" је, сваке године, на Универзитет у Београду. Сви желе да студирају у главном граду, док у осталим градовима факултети остају полупразни.
НОВИ СМЕРОВИ
Стојановић наводи да се на УБ активно ради на формирању нових смерова и мултидисциплинарних студијских програма, који настају заједничким деловањем више факултета.
- Једну од одличних иницијатива покренули су Машински и Математички факултета УБ - истиче Стојановић.
Због тога се поставља питање да ли би, можда, требало урадити ревизију мреже високошколских установа. Јер, да ли је Србији заиста потребно пет државних машинских или економских факултета?
- Концентрисањем едукације у два или три центра нанела би се ненадокнадива штета развоју Србије - сматра проректор Булат.
- То би довело до неравномерног развоја земље, депопулације делова Србије у којима нема високошколских установа и концентрације становништва у универзитетским центрима. По мом мишљењу, држава зато свесно и на општу добробит подржава рад појединих универзитетских центара - објашњава он.
Булат истиче да се уписне квоте стално благо мењају и на тај начин се избегава "револуционарно" кориговање, које би могло да доведе поједине факултете у незавидну позицију.
- Планирање кадрова је веома комплексан и захтеван процес, у коме најбоља решења не постоје, већ само боља и мање добра. Заговарам став да је због веома брзих промена у савременом друштву у овом тренутку боље школовати кадар који има широко образовање и тиме могућност да се адаптира на нове захтеве тржишта рада, него кадар са уским усмерењима. Желим да истакнем да тренутно доминирају супротне тенденције и да у већини земаља универзитетско образовање креира уске специјалисте - наводи он.
ЗАВРШЕНО ПОЛАГАЊЕ МАЛЕ МАТУРЕ: Ђаци открили који им је тест био најлакши
ЗАВРШЕТАК МАЛЕ МАТУРЕ: Осмаци данас полажу комбиновани тест, све школе предузеле неопходне мере заштите
МЛАДИ СРПСКИ ФИЗИЧАРИ НА СВЕТСКОМ ПРВЕНСТВУ: Ова гимназија је стециште талената, очекују се медаље
ОВО СУ КОНАЧНА РЕШЕЊА ТЕСТА ИЗ МАТЕМАТИКЕ: Већина будућих средњошколаца није знала одговор на ово питање
Осмаци се пожалили да је ТЕСТ ИЗ МАТЕМАТИКЕ БИО ТЕЖАК: Највише их је намучио ЈЕДАН ЗАДАТАК
