ШАРЧЕВИЋ СЕ САСТАО СА ПРЕДСТАВНИЦИМА СИНДИКАТА: Неће бити рада преко норме и додатног оптерећења наставника
Фокус је био на законској норми да се поштује четрдесеточасовна радна недеља за просветне раднике
Представници четитри репрезентативна просветна синдаката разговарали су данас са министром просвете Младеном Шарчевићем о предложеним моделима наставе за предстојећу школску годину.
МАЂАРСКА КРОЗ БРОЈКЕ: БРОЈЕВИ КОЈИ ТИ МОГУ ПРОМЕНИТИ ЖИВОТ
ДНЕВНИЦА 3.500 ДИНАРА, АЛИ НЕМА КО ДА РАДИ: Месечно од ових послова у Србији могу да се зараде три ДОКТОРСКЕ ПЛАТЕ
ПРЕДСТАВЉЕН ДЕТАЉАН ПЛАН ЗА ЈЕСЕН! Настава у средњим школама ће се одвијати по ОВОМ ПРИНЦИПУ
Представници синдиката кажу да је састанак требало организовати раније, како би својим предлозима више утицали на документ који је донет око организације наставе од 1. септембра.
Ружица Тодић Брдарић из Гранског синдиката просветних радника Србије "Независност" каже да су на састанку анализирали предочене моделе и указали на оно што је за њих најважније, а то је безбедност запослених и ученика.
Фокус је, како каже, био на законској норми да се поштује четрдесеточасовна радна недеља за просветне раднике . Од министра су добили уверавања да ће то бити испоштовано.
"Пратићемо ситуацију и инсистирати да се поштује закон, да оптерећење учитеља и наставника не буде преко норме", рекла је Тодић Брдарић новинарима након састанка.
Потпредседник Уније синдиката просветних радника Србије Звонимир Јовић напомиње да је став тог синдиката да је добро што се деца враћају у школе, али да се мора максимално водити рачина о безбедности ђака и запослених.
- Нисмо се сложили са свим што су представници Министарства просвете предложили и имамо своје предлоге иза којих стојима и за које сматрамо да треба да буду део упутства - рекао је Јовић.
Он је нагласио да је тај синдикат имао замерке које се односе на број ученика и величину учионице, поштовање четрдесеточасовне радне недеље. Њихова сугестија је и да запослени који имају неке хроничне болести не учествују у настави уживо, већ да се укључе у онлајн наставу.
Министар просвете Младен Шарчевић каже да је данас био први радни састанак са синдикатима, да је сада моменат да се они укључе, да је на састанку било конструктивних предлога, посебно око наставе у средњим стручним школама.
Министар наводи да је разрешена дилема о преоптерећености наставника и учитеља.
- Расчистили смо дилему колико наставник ради. Не постоји прича да просветни радник ради пре подне уживо, а да поподне ради на онлајн платформи, а онда још снима на телевизији. Онај професор који ради са пола група тог дана је завршио радно време кроз оно што предаје - појаснио је министар.
Напомиње да ће наставници на онлајн платформи радити само да би допунили фонд часова. Током рада уживо у школи, додаје, највише посла имати учитељи и њима је радна норма испуњена.
Један број наставника, појашњава, због другачије организације посла неће имати пуну норму и они могу одрађивати друге послове који су у структури рада, као што су дежурства и разни видови помоћи око учења са ђацима.
- Додатни ресурси који ће се укључити у рад млађих разреда су професори страних језика, вероучитељи, наставници који држе грађанско, музичко, ликовно и физичко у старијим разредима основних школа. Они су сада погодни да норму испуне са млађима. Биће укључени психолози, педагози, библиотекари, плус технолошки вишкови - навео је он.
Шарчевић каже да је разговарао са деканом Учитељског факултету у Београду да сви апсолвенти, али и студенти мастер студијама, долазе и "хоспитују", како би се повећали ресурси.
- Они ће бити укључени у онај део који се односи на часове вештина , израде домаћих задатака", навео је он и нагласио да то није ништа ново да су раније апсолвенти учитељских факултета учествовали у настави и да им је то била припрема за улазак у школу.
На састанку са министром просвете учествовали су представници Гранског синдиката просветних радника Србије "Независност" , Уније синдиката просветних радника Србије, Синдиката образовања Србије, Синдиката радника у просвети Србије.
Министар каже да је на све сугестије и замерке мањих синдиката, одговорио мејлом. Тврди да су одговоре добили и представници Форума београдских гимназија који су тражили да се запосленима обезбеде по две маске дневно, да у настави уживо не учествују старији од 65 година, да оболели од ковида примају плату 100 одсто.
Шарчевић је навео да локалне самоправе обезбеђују материјалне трошкове за школе па самим тим и маске, а да захтев да старији од 60 година не раде уживо не може да се испуни.
- Треба да се уведе ванредно стање да би се то урадило. Ја имам преко 60 па радим и многи други. Око тестирања запослених који су тражили, постоје процедуре које одређује Кризни штаб. Што се тиче вакцинације у целом свету после здравствених радника се прво вакцинишу просветни радници због контакта - навео је он.
Како каже за боловање због ковида Министарство просвете тражиће тумачење Министарства за рад.